Zaštićeni stanari ne žele iz kruga dvojke

PROFESOR dr Dedović u svom tekstu “Jednu nepravdu ispravljaju drugom”, objavljenom u “Novostima” od 10. decembra, naglašava da se stvara atmosfera linča takozvanih zaštićenih stanara. Postavio bih pitanje od čega su zaštićeni stanari zaštićeni, verovatno od toga da ni posle 60 godina ne žele da napuste stanove koji im ne pripadaju ni po božijoj, moralnoj, građanskoj niti bilo kojoj drugoj pravdi i pravici. Gospodin Dedović napominje da su stanove dobili regularno na osnovu zakona, a istina je sasvim drugačija.

Svi oni su te stanove dobili na privremeno korišćenje na osnovu Uredbe o isključivom pravu davanja na korišćenje stanova u kojima stanuju radnici i službenici određenih državnih organa i ustanova (JNA, MUP, MIP, Savezna uprava carina i druge), Službeni list FNRJ br. 26/59 od 1. 7. 1959. godine, dakle, privremeno jer su sve uredbe privremenog karaktera dok za njima postoji potreba.

Ta uredba je stavljena van snage 18. 3. 1965. godine, Službeni list SFRJ br. 10/65 od 10. 3. 1965. i 11/65 od 16. 3. 1965. godine, od kada su takozvani zaštićeni trebali da rešavaju svoj stambeni problem u svojim radnim organizacijama i ustanovama.

Dakle, ni 50 godina pojedinim zaštićenim nije bilo dovoljno vremena da reše svoje stambeno pitanje, a razlog je jednostavan, ne žele da napuste krug “dvojke” i šire tadašnje gradsko jezgro, jer ne žele da iz centra idu u naselja koja su se tada gradila (Novi Beograd, Mirijevo, Cerak, Vidikovac...), i to je glavni razlog što do sada nisu rešili svoj stambeni problem, a mogli su pa sada ne bi pričali žalopojke o linču i skupoj stanarini, a dok su 60 godina plaćali od 10 do 20 evra u dinarima vlasnicima stanova nisu kukali. Profesor se ne pita gde se izgubila dobit vlasnika stanova, koje su u dugom vremenskom periodu izdavali po ekonomskoj stanarini - zakupnini.

Bogdan Milekić, oficir u penziji