ALARMANTNO: Umesto vazduha udišemo čađ, pepeo i dim

ČAĐ, pepeo, dim - čime je sve vazduh koji dišemo "obogaćen", dobro i dišemo! Podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je Srbija u svetskom vrhu po smrtnosti od zagađenog vazduha - sa 137 umrlih na 100.000 stanovnika, deseti smo na planeti. Brine što su upravo najveći srpski gradovi u trećoj kategoriji po kvalitetu vazduha, dakle - prekomerno su zagađeni.

U Agenciji za zaštitu životne sredine, pri Ministarstvu za poljoprivredu, svi su ovih dana na terenu i obavljaju merenja. Situacija je, upozoravaju, alarmantna. Najzagađeniji su Užice, Valjevo, Sremska Mitrovica, Kragujevac, Pančevo, Bor i Beograd.

- Ovi gradovi su, prema propisanim kriterijumima, svrstani u treću kategoriju koja označava jako zagađen vazduh - objašnjava Jasmina Knežević, rukovodilac Grupe za monitoring i stanje kvaliteta vazduha. - Za pomenute gradove zajedničko je to što imaju visoke godišnje koncentracije suspendovanih čestica PM10 - pored čvrstih čestica koje se javljaju pri sagorevanju, čađi, prisutne su i fine čestice, veoma malih dimenzija i mase. Tolerantna vrednost PM10 za 2015. godinu bila je 41,6 mikrograma po kubnom metru vazduha, a kretala se od 42 mikrograma u Pančevu do 76 mikrograma u Užicu.

U AGENCIJI za zaštitu životne sredine dodaju da je zabrinjavajući bio i broj dana tokom kojih je stanovništvo bilo izloženo delovanju zagađenja, jer je propisom dozvoljeno da se tolerišu prekoračenja dnevnih koncentracija do 35 dana u godini, a ona su se javljala od dva do pet puta više.

- Još jedan grad je svrstan u treću kategoriju zbog zagađenja koje se javlja tokom godine, a to je Bor - dodaje Kneževićeva. - Ono što ga razlikuje od ostalih gradova je visoka koncentracija sumpor-dioksida. Ovo je jedini grad u Srbiji koji ima srednje godišnje koncentracije veće od 50 mikrograma po metru kubnom vazduha, što je i uslovilo da bude jako zagađen.

Najčešći uzrok zagađenja su emisije PM10 iz toplana i individualnih ložišta, koje učestvuju sa 60 odsto u ukupnom zagađenju suspendovanim česticama. Emisije iz saobraćaja učestvuju sa oko pet odsto. Najveći emiteri zagađenja su termoenergetska postrojenja, hemijska industrija, poljoprivreda i prehrambena industrija.

Najdrastičniji primer poboljšanja kvaliteta vazduha vidi se na slučaju nove topionice bakra u Boru, koja je 2015. godine za samo dva meseca rada uticala na značajno smanjenje prisustva sumpor-dioksida, što znači da je godišnja koncentracija smanjena za oko 50 odsto u odnosu na 2014.

- Promene kvaliteta vazduha iz godine u godinu se menjaju - dodaje Kneževićeva. - Novi Sad je od izrazito zagađenog grada 2010. i 2011. u naredne tri godine bio čist. Merenja su u 2015. godini, međutim, pokazala da je prisustvo PM10 poraslo, tako da je prekoračilo graničnu vrednost, što je uslovilo drugu kategoriju kvaliteta vazduha. Beograd je u periodu od 2010. do 2015. imao uglavnom problem sa jakim zagađenjem, a samo nakratko, 2014. godine, bio je svrstan u drugu kategoriju, sa umereno zagađenim vazduhom.

U PRIVREDNOJ komori "Zelene Srbije" (PKZS) kažu da je prema procenama Ekonomske komisije za Evropu pri Ujedinjenim nacijama (UNECE) ukupna godišnja šteta prouzrokovana zagađenjem vazduha i efektima zelene bašte procenjena na između 0,45 milijardi i 1,37 milijardi evra, ili između 1,8 odsto i 5,5 odsto BNP.

- Najveći merljivi zagađivači su u sektoru energetike. Od svih postrojenja JP "Elektroprivreda Srbije", termoenergetski objekti su najveći zagađivači vazduha, jer kao osnovno gorivo koriste lignit sa površinskih kopova - objašnjava Mihajlo Gavrić iz PKZS.

- Dimni gasovi termoelektrana se ispuštaju preko dimnjaka u atmosferu, a sadrže sumpor-dioksid, monoazotne okside, ugljen-dioksid, ugljen-monoksid i čestice pepela.

Zagađenje zavisi i od godišnjeg doba i vremenskih prilika, potvrđuju u PKZS.

- Najgore je zimi, kada je atmosfera najtromija i strujanje vazduha najslabije, a ne sme se zanemariti ni veliki uticaj i prisustvo individualnih ložišta. Najbolji primer za to su Pančevo i Užice.

I prema podacima UNECE, energetski sektor je najveći zagađivač u Srbiji. Uglavnom zato što koristi goriva koja su zagađivači i sagoreva ih koristeći zastarelu opremu bez tehnologije za ublažavanje štetnog dejstva.

- Kotlarnicama i komunalnim objektima ili nedostaju sistemi za uklanjanje suspendovanih čestica ili su oni neadekvatno održavani. Procenjuje se da deponije u Srbiji sadrže oko 260 miliona tona pepela koji pokriva oblast od 1.800 hektara - objašnjava Gavrić.

JOŠ jedan "kliconoša" štetnih čestica je rudarstvo, koje je koncentrisano u nekoliko oblasti. Tako se iz površinskih kopova Kolubare i Kostolca dobija lignit u kojem se sadržaj sumpora kreće od 0,5 do 1,3 odsto. S druge strane, u Borskom okrugu koncentrisana je ruda bakra. Površinski kopovi uglja i bakra doveli su do značajne degradacije zemljišta. Oko 40.000 hektara tla je pod uticajem površinskih kopova i jalovine. Manje od 20 odsto te oblasti je pokriveno prirodnom vegetacijom!

U glavnim industrijskim centrima - Boru, Kragujevcu, Pančevu i Šapcu, nađene su zagađujuće materije: dihloretan, kalaj i drugi teški metali, polihlorinbifenil ulja i naftni otpad, kao i fenoli. Nivoi ovih zagađivača često premašuju nacionalne, kao i standarde Evropske unije. Ostala žarišta nastala su ne od industrijskih procesa, već NATO bombardovanjem industrijskih postrojenja - hemijske fabrike, elektrane i rafinerije nafte, i nalaze se u Pančevu i Novom Sadu.

- Zakonom su propisani informacioni sistem za zaštitu životne sredine i registar zagađivača, ali oni ne postoje u praksi - ističe Gavrić.

DRUMOVIMA Srbije trenutno se kreće 2,4 miliona vozila, ili oko 250 vozila na 1.000 stanovnika. Očekuje se da se ovaj broj udvostruči u narednih nekoliko godina.

- Vozni park Srbije je star i ima veliki broj nedavno uvezenih polovnih automobila. Oko 90 odsto automobila je starije od 10, a trećina ih ima više od 15 godina. Ovakav stari vozni park ima ozbiljan uticaj na okolinu kroz velike emisije izduvnih gasova i buku, a da ne pominjemo odlaganje motornih ulja i zastarele automobile - objašnjava Gavrić. - Situaciju pogoršava loš kvalitet automobilskih goriva. Procenat olova i sumpora u gorivu je mnogo viši nego u zapadnoj Evropi ili drugim zemljama jugoistočne Evrope, osim u Crnoj Gori. Procenjuje se da 70 odsto goriva na tržištu ne ispunjava utvrđene nacionalne standarde.

MILIONI ZA ZAŠTITU

IAKO najveći zagađivač, EPS je kompanija koja je najviše uložila u zaštitu životne sredine u Srbiji, a može se reći i u regionu, tvrde u Privrednoj komori "Zelene Srbije". Poslednjih deceniju i po u zaštitu životne sredine uložili su približno 355 miliona evra, a do 2020. očekuju se ulaganja još 331 milion evra, za šta su već obezbeđena sredstva.