Dragomir Anđelković: Basara kao neznani junak

ČULI ste verovatno svi za dečiju pesmu "Majmun i ogledalo". Da se podsetimo njenog teksta: "Naš'o majmun stari ogledalo neko, pa video sebe i ozbiljno rek'o: E, što jeste - jeste, nema brate zbora, nikad nisam video ovakvoga stvora. Gle, kako je smešan! Gle, kako je dlakav! E, baš svima hvala što ja nisam takav."

Rekao je to i Basara kada je pročitao moj tekst objavljen u "Novostima": "Histerija lažne elite". Nije bio samo njemu posvećen, ali je on bio u njegovom fokusu u svojstvu upečatljivog "egzemplara". No, šta god poručivao svom vernom "publikumu" koji (valjda) čita njegovu kolumnu u listu "Danas", zna on dobro da ogledalce verno odražava njegov "lik i delo".

To se jasno prepoznaje po sumanuto besnom odgovoru koji je sročio ("Podnarednikov čukununuk"). Peni, psuje, pljuje, vređa. Pravi Basara. Vidi se da je i njegov uobičajno prost "lik" tek maska "pristojnosti". Ali šta i očekivati od čoveka koji maltene umišlja da je nepravda što usled svoje navodne erudicije i književnog talenta nije "francuski akademik" (poznati su po malom broju i strogom izboru), a jedva je, i to kako svedoče vanredno, završio srednju školu? Po jutru se dan poznaje. Srećom po Basaru, tu je bio autoritarni režim kome su trebale otrovne a pokorne sluge. Pokorne u odnosu na gazde, otrovne prema onima na koje ih napujda. Basara je tako, čini se, dobio ulogu pisca, tj. pogurano je njegovo "književno stvaralaštvo".

Da se neko ozbiljan bavio njegovim kreiranjem u tom smislu deluje i na osnovu značajnog dometa prvih dela koja se vezuju za momka koga su zvali Lale Bas. Frapantan je kontrast između njih i, stiče se utisak, onoga što je kasnije bilo plod Basarinog autentičnog "uma" i "obrazovanja". Teško je toliki kontrast objasniti samo ličnim transformacijama, ali to sada i nije najvažnije. Bitniji je Basarin politički razvojni put (o kome sam nešto detaljnije pisao u "Novostima" 26. novembra). Ukratko, posle malog "patriotskog" perioda, on je brzo i temeljno postao antisrbin. Pitanje je samo da li se to desilo po zadatku izvornih "mentora" ili na osnovu profitabilnog transfera, tj. njegovog preuzimanja od strane zapadnih kolega istih. Nije Basara nevešt kada je njegov interes u pitanju da ne bi shvatio sa koje strane duvaju konjukturni vetrovi. Opet, beskrupulozni jurišnici svakome koriste u jeku propagandnog rata.

Ako je prvo u pitanju, onda je "projekat Basara" izvanredno uspeo. U drugom slučaju doživeo je potpuni slom! Ideja sponzora i kreatora drugosrbijanskog pozicioniranja bila je da oni budu predstavljeni kao najkulturniji, najumniji, najprogresivniji deo srpskog društva. Plan je bio da osnovu tako stečene kulturno-medijske prevlasti i iz toga proistekle "omađijanosti" širokih slojeva, drugosrbijanska tzv. elita počne da usmerava i njihova (geo)politika opredeljenja. Naravno, u antisrpskom smeru, tako da građani Srbije poveruju da je fino, lepo i prosvećeno biti protiv svoje zemlje i nacionalnih interesa sopstvenog naroda.

Zapad je u to uložio mnogo novca, a posle oktobarskog prevrata 2000. godine, kombinacija je dopunjena i asistiranjem velikog dela prethodno preuzetih srpskih državnih resursa. Ipak, rezultat je bio kontraproduktivan za NATO stratege postmoderne okupacije Srbije. Mnogo su hteli, mnogo započeli, ali željeni rezultat nisu postigli. Nije im pošlo za rukom da se Srbi masovno identifikuju sa agresorom i poveruju u njegove laži. Nismo prihvatili sramne konstrukcije da smo krivi što su nas bombardovali, satirali, proterivali. Za tako nešto - znam da će mnogima delovati to čudno - možda je zaslužan i Basara!

Da su NATO sile i njihovi regionalni puleni izabrali obrazovane, pristojne, odmerenije i civilizovanije promotere, sigurno bi mnogo više postigle. Ovako, kad su za njihov račun našu svest pokušavali da prepariraju razni otvoreni, agresivni, pa neretko i primitivni antisrbi, efekat je često bio suprotan. Samo su nas učvršćivali u uverenju da smo u pravu! Teško je reći da li su neki mudri ljudi u našim službama - pošto su se krajem 20. veka nacionalno osvestili - u redove antisrpskih lobista ubacili razne Sonje Biserko, Nataše Kandić, Basare. Ili se to dogodilo zbog žurbe i neupućenosti u naš mentalitet, zapadnih struktura koje su se u vezi s našim prostorima bavile manipulacijom.

Kako god bilo, bar to je za nas dobro ispalo. Zbog toga, iako se ponekada naljutim na Basaru i kompaniju usled salvi uvreda na račun srpskog naroda - ipak mi ih je žao. Od svoje prirode ne mogu da pobegnu, ali za nas su, nesvesno, uradili i dosta toga dobrog! S obzirom na to da su se poistovetili sa antisrpskom misijom kojoj su se, ovako ili onako, posvetili, sigurno ih jako boli kada im takve ideje povremeno probiju mentalne amortizere i dopru do svesti.

Dragomir Anđelković, politički analitičar