Italija ponovo traži Geringove slike od Srbije

PRITISAK na Srbiju da Italiji preda osam slika iz Narodnog muzeja u Beogradu koje je dobila kao ratnu odštetu za svoja opljačkana kulturna dobra ponovo raste. Italijanska državna agencija "Ansa" emitovala je vest da je tužilaštvo u Bolonji tražilo od srpskog pravosuđa da zapleni i vrati slike koje je, navodno, na prevaru dobio kontroverzni antikvar Ante Topić Mimara.

Nezvanično saznajemo da se baš pred posetu jedne italijanske delegacije emituje informacija o tužbi koja je, novinarski rečeno, bajata, s obzirom na to da su "Novosti" još pre godinu dana detaljno pisale o ovom zahtevu iz Bolonje.

Slike je od zapadnih saveznika koji su odlučivali o ratnom plenu dobila Komisija za reparacije pri vladi FNRJ. Reparacija je bila odšteta slične vrednosti na ime opljačkanih umetnina iz Srbije, koje navodno nikad nisu pronađene. Bolonjski tužilac temelji zahtev za vraćanje slika Italiji na tome da one pre Drugog svetskog rata nisu bile u srpskom narodnom muzeju. Pravno, to je potpuna zamena teza, jer bi to bila restitucija, čime se zanemaruje činjenica da je reč o doslovno simboličnoj nadoknadi koju je tadašnja Jugoslavija dobila za neprocenjivu štetu koju su joj nanele Sile osovine, među kojima je bila i fašistička Italija. Podsetimo, ratnu reparaciju određivali su tada Amerikanci.

U optužnici se "za dela koja proizlaze iz delikta krađe i pronevere" okrivljuju četiri italijanska stručnjaka i dva bivša rukovodioca Narodnog muzeja koji su 2004. i 2005. u Bolonji i Bariju organizovali izložbu "Od Karpaća do Kanaleta, italijansko umetničko blago iz Narodnog muzeja u Beogradu". Izložba je bila projekat međudržavne saradnje na najvišem nivou, a u njenoj realizaciji su učestvovala italijanska ministarstva, vrhunski stručnjaci, banke, policija, carina i osiguravajuća društva. Tužba sugeriše da niko među tim veoma stručnim ljudima nije primetio da su u Italiju ušle, mesecima bila izložene i bez ikakvih problema vraćene ukradene slike.

Međutim, ta dela koja potražuje bolonjsko tužilaštvo nisu kako se maglovito navodi "odneta" već ih je rajhsmaršal herman Gering 1941. legalno kupio u tada savezničkoj fašističkoj Italiji 1941. od porodice Kontini Bonakosi, preko antikvara Venture. Da li je deo tih slika prethodno opljačkan od Jevreja, ostaje na savesti onih koji su trgovali.

Narodni muzej nikad nije krio koje je slike dobio iz reparacija i one su decenijama posle Drugog svetskog rata bile izložene u stalnoj postavci. Videlo ih je bezbroj ljudi, uključujući i italijanske diplomate i stručnjake i niko nije imao zamerku, do prošle godine.

- Pravo pitanje je zašto ih niko nije tražio do sada, kad su pomrli svi savremenici reparacionog procesa. Ovako tužba podseća na reviziju istorije - smatra Nikola Kusovac, nekadašnji kustos Narodnog muzeja.

I u katalogu izložbe, organizovane u Bariju i Bolonji 2004-2005, koji se navodi kao dokaz u tužbi piše da je slike od zapadnih saveznika kao ratnu odštetu dobila Komisija za reparacije pri vladi FNRJ. Taj katalog su većim delom napisali italijanski stručnjaci, a predgovor mu je napisao lično italijanski ambasador u Beogradu.

SABIRNI CENTAR

AMERIČKA okupaciona uprava u Nemačkoj je posle 1945. upravljala Sabirnim centrom u Minhenu, gde je čuvano zaplenjeno umetničko blago, koje su nacisti opljačkali. Jugoslavija je 1948. dočekala kao jedina zemlja koja je imala potraživanja za otetim umetninama, a nije dobila ništa iz minhenske riznice iz koje su se namirile prvo velike sile. Tek posle sukoba Tita i Staljina, Amerikanci menjaju stav. Oni 1949. uoči zatvaranja Sabirnog centra još prepunog umetninama odlučuju da nešto udele i Jugoslaviji, s ograničenjem da to ne budu mnogo vredna remek-dela.