Roditeljski dodatak na manje rata

ZA prvo dete roditelji u Srbiji se i odluče, za drugo mnogo teže, a o trećem da ne govorimo. Trenutno najvažniji zadatak države je da stimuliše mame i tate da se opredele najpre za rađanje drugog naslednika. Na listi predloga je i drugačija raspodela roditeljskog dodatka za drugo, treće i četvrto dete. Pošto je pomoć kada beba tek uđe u kuću najbitnija, u planu je da se iznosi koji i nisu zanemarljivi, isplaćuju odjednom, po rođenju deteta ili da se bar polovina para isplati odmah, ostatak na rate.

Planira se i dogovor sa poslodavcima koji bi mladim roditeljima ostavili mogućnost da ukoliko to žele mogu da biraju smenu u kojoj će raditi sve dok im mališani ne napune šest godina, a za one malo starije država razmišlja o uvođenju školskih autobusa, kako bi rasteretili mame i tate.

Ovo su samo neke od mera, koje bi trebalo da dopune državnu strategiju iz 2008. godine napravljenu za podsticanje rađanja. Sada je gotovo izvesno da će do kraja godine Demografski savet biti formiran, i počeće prve analize, dok bi 2017. bila pilot godina u kojoj bi se počelo sa primenom konkretnih mera. Najvažnije je, tvrdi ministarka bez portfelja, prof. dr Slavice Đukić Dejanović, da politička volja dođe do pojedinaca, što bi kasnije dovelo i do promena u zakonodavstvu.

Po njenom mišljenju postojeća strategija je veoma dobra i još pre devet godina predvidela je formiranje Demografskog saveta, koji se, međutim, nikada nije sastao. Razlog za to je, tvrdi ona, što zadatak nije poveren konkretno nikome, niti su zadužene institucije koje će kontrolisati njegov rad.

- Podsticanje rađanja mora biti na sistemskom i na opštem planu - kaže naša sagovornica. - Na sistemskom se pre svega misli na stvaranje uslova za zapošljavanje ne samo budućih roditelja, već i onih koji imaju dvoje ili troje dece. Ekonomski faktori su veoma bitni, međutim, servisi za brigu o deci su još važniji za par koji planira decu. Poslodavci moraju da shvate da osim profita firme mora da se misli i o tome da svi imaju iste uslove na radnom mestu. Recimo, da postoje dani kada će se žene posvetiti svom zdravlju i, recimo, ići na preglede za karcinom dojke ili materice.

Ona naglašava da mere za podsticanje rađanja moraju biti vezane najpre za jedinice lokalne samouprave. Ako mladi ljudi odlaze u veće gradove da bi radili, onda oni odlažu roditeljstvo zbog posla, pa se rađanje prvog deteta produžava unedogled.

- Pošto je veliki broj mladih žena, koje su već bake, na primer u istočnoj Srbiji, ostalo bez posla, razmišljali smo da uvedemo, recimo, servis "Halo baka". Ako je unuče zove, jer nema mesta u vrtiću, može baka da uskoči, a za odlazak do svoje dece imala bi plaćenu mesečnu kartu. Tako bi one, uz podršku države ili lokalne samouprave, mogle da pomognu svojoj deci koja su se preselila u veće gradove radi posla, a mi bismo mogli da pomognemo njoj određenim novcem.

Naša sagovornica objašnjava da u Beogradu postoje dve opštine gde se veliki broj ljudi doseljava, više je mališana, ali se realno ne rađa više dece. U takvim opštinama se razmišlja o uvođenju autobusa koji će sa asistentima dolaziti i voziti decu od kuće do škole, a onda će roditelji imati sat vremena dnevno više za sebe. Roditelje, smatra profesorka treba rasteretiti, kako bi osetili da brigu o deci nemaju samo oni već i država, odnosno lokalna samouprava.

- Nigde u zemlji što se tiče priraštaja, nažalost, nije dobro - kaže prof. Đukić Dejanović. - Najgore je u jugoistočnoj Srbiji gde prema procenama uskoro neće uopšte biti rađanja. Takve su opštine Babušnica, Crna Trava, Gadžin Han. Naše mere zasnovane na analizi postojećeg stanja moraju biti posebno usmerene na ova područja. Međutim, tu ipak ne treba očekivati frapantno brz oporavak stanovništva, jer je merna jedinica za uspehe u demografiji najmanje deset godina. Kako bi prirodni priraštaj bio na nuli i da broj stanovnika ne opada, 44 odsto žena trebalo bi da ima dvoje dece, 45 procenata troje i 11 odsto jedno.

Profesorka smatra da i opštine moraju da planiraju makar mala sredstva za podsticanje rađanja. Da razmišljaju o otvaranju vrtića, da se omogući da neki vrtići rade i uveče, u vreme godišnjih odmora, kako bi roditelji osetili da mogu da se oslone na pomoć države.

- Siva ekonomija je, takođe, veliki problem države, a naravno i majki koje tu rade - kaže ona. Žena mora da bude vidljiva na radnom mestu, što često u ovom sektoru nije slučaj, mora da radi i da ima pravo na bolovanje. Smatram da intenziviranje mera protiv sive ekonomije može da bude stimulacija i majkama da rađaju decu, jer će se sigurnije osećati na poslu.