Komentar: Upravnik zgrade

KAD sa kuće otpadne fasada ili vetar oduva crep, zna se da je na domaćinu da popravi i plati štetu. Bez obzira na to da li će sam da zasuče rukave ili da angažuje majstora.

Za razliku od kuća, zgrade su poslednjih decenija postale ničija briga. Podovi u mnogima nisu videli metlu i krpu godinama. Liftovi ne rade, a krovovi prokišnjavaju. Stanari kroz hodnike prolaze tumarajući po sopstvenom smeću, a na fasadu ne dižu pogled ni kad njen deo nekog udari po glavi.

Ne zna se da li su u lošijem stanju stare, na kojima su trag ostavile godine, ili nove, koje su investitori ofrlje napravili, koristeći najjeftinije materijale.

Nadležni donošenjem novog zakona o stanovanju planiraju da uvedu red. Smislili su da obavežu vlasnike stanova da se dogovore i među sobom izaberu upravnike. Oni kojima to ne uspe, moraće da plate profesionalce koji će taj posao raditi. Teško je zamisliti obuku koja bi mogla da pripremi upravika na sve prepreke koje će mu prirediti komšije koje ne žele da sarađuju. Nadležni se očito nadaju da će i nesavesni vlasnici izračunati da im se više isplati da mesečno daju po 200-300 dinara za čišćenje, nego da plate kaznu koja bi mogla biti i do 50.000 dinara.

A svi oni koji pomisle da je ovo bogomdano zanimanje trebalo bi da razmisle pre nego što se za njega odluče. Jer, upravnik mora da bude dostupan 24 časa za cinkarenje ako neko ne poštuje kućni red, a dužan je i da nadležnima prijavi problem u zgradi i da ga razreši.

Ovaj predlog zakona, što je za većinu najvažnije, ne uvodi nove namete stanarima. Cilj je da se utiče na one koji se prema sopstvenoj zgradi ponašaju kao da je - hotel.