Tajna i da je Tito bio komunista

ARHIV Srbije nema pravo da potamnjuje imena u dokumentima BIA koje dostavlja sudu i strankama u postupcima rehabilitacije - smatra advokat Zoran Živanović, koji je zastupao predlagače rehabilitacije komandanta Jugoslovenske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića i ratnog premijera Milana Nedića.

- Ni Ustav ni zakon nisu dali ovlašćenje Arhivu da vrši bilo kakvu anonimizaciju podataka o bilo čemu na kopijama dokumenata koje dostavlja višim sudovima na njihov zahtev u postupcima rehabilitacije - navodi Živanović u inicijativi koju je podneo Ustavnom sudu Srbije za ocenu ustavnosti i zakonitosti Pravilnika o uslovima i načinu korišćenja dokumenata i dosijea preuzetih od BIA, iz 2015.

Ovom zahtevu pridružili su se i Nikola Milovančev, istoričar i pravnik iz Ljubljane, Aleksandar Nedić, u ime porodice ratnog premijera Milana Nedića, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima i Srpski liberalni savet.

Kako Živanović navodi, sporni pravilnik objavljen je na oglasnoj tabli Arhiva i nikada nije publikovan u “Službenom glasniku”, iako je morao biti. On zabranjuje objavljivanje podataka koji se u zbirkama odnose na nečiju rasu, pol, jezik, nacionalnu pripadnost, veroispovest, pripadnost političkoj partiji ili sindikatu... Koliko je ta odredba, kaže, apsurdna, pokazuju banalni primeri:

- To bi značilo da istraživač ne sme da objavi da je neka istorijska ličnost muškog ili ženskog pola?! Još manje da je po nacionalnosti Srbin, Hrvat, Slovenac itd. Za nekog crkvenog velikodostojnika se ne sme objaviti da je pravoslavne ili katoličke veroispovesti. Ni slučajno se ne bi smelo znati da je Josip Broz bio član Saveza komunista...

Osim toga, Pravilnik ograničava korišćenje zbirke dokumenata na istraživače i u naučnoistraživačke svrhe, dok Ustav kaže da svako ima pravo na istinito, potpuno i blagovremeno informisanje o pitanjima od javnog značaja i na pristup podacima u posedu državnih organa kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom. Ni Ustav ni Zakon o kulturnim dobrima, ističe Živanović, nisu dali ovlašćenje Arhivu da korišćenje zbirki ograniči samo na potrebe naučnog istraživanja. Prema takvoj odluci arhivska građa ne može da se koristi za potrebe umetničkog stvaralaštva, javnog obaveštavanja ili dokazivanje pred sudovima u krivičnim, parničnim, vanparničnim, ostavinskim ili upravnim predmetima.

- Ovaj akt daje direktoru Arhiva diskreciono pravo da odredi ko ima status istraživača, iako mu takvo pravo nije povereno ni Ustavom, ni zakonom - stoji u inicijativi.