Dr Ivan Dojčinović: Srbija je nauci maćeha

JAKO neprijatna vest za naučnike u Srbiji, pogotovo za naše kolege sa Astronomske opservatorije u Beogradu, došla je sa sednica Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, telekomunikacije i infrastrukturu Skupštine Srbije, održane 21.9.2016. u Kontrolno-mernom centru RATEL (Regulatorna agencija za elektronske komunikacije i poštanske usluge) u Dobanovcima.

Naime, RATEL je zatražio podršku ovog Odbora za dalji razvoj svoje infrastrukture, sa osnovnim predlogom da se novi Kontrolno-merni centar izgradi na Zvezdari, i to na zemljištu koje koristi Astronomska opservatorija. Ne ulazeći u raspravu o tome koliki je značaj Zvezdarske šume sa stanovišta zaštite životne sredine, jer je to zelena površina od ogromnog značaja za grad Beograd, ne ulazeći ni u opravdanost građevinskih radova na tom području, sa stanovišta da je u pitanju veliko klizište, i najvažnije, ne sagledavajući ni veliki kulturni-istorijski značaj objekata Opservatorije, koji predstavljaju kulturnu baštinu koja je pod zaštitom države (sam teleskop je dobijen kao ratna reparacija Nemačke posle srpske pobede u Velikom ratu), mora se napomenuti da je sličan scenario već viđen.

Institut za nuklearne nauke "Vinča" je bio naš najveći i najznačajniji naučni institut sa osnovnim zadatkom razvoja nuklearne fizike i njene primene. Više nego dragoceno visokoobogaćeno uranijumsko gorivo odneto je iz "Vinče" 2002. godine, dok je odnošenje utrošenog uranijumskog goriva sa reaktora organizovano 2009/10. godine. Time je, po nečijem nalogu, ugašen dugogodišnji nuklearni program u "Vinči". U svrhu potpunog razaranja "Vinče" formirano je javno preduzeće "Nuklearni objekti Srbije", koje je zaposelo kapiju instituta, skladišta i veliki deo kompleksa nekadašnjeg instituta. Nekada ponos srpske nauke, "Vinča" je danas devastirana, razbijena, a ljudi su ozlojeđeni i poniženi. Paralela sa namerom RATEL-a u vezi sa Astronomskom opservatorijom je više nego očigledna. Ukoliko se sagleda urušavanje nauke u Srbiji, pre svega sa stanovišta nepostojanja bilo kakve ideje za njeno usmeravanje i dalji razvoj, onda je potpuno jasno da se proces otimanja imovine naučnih instituta i fakulteta neće završiti. Naprotiv, neulaganje države i propadanje objekata i opreme biće samo izgovor da se zgrade otmu, namena zemljište promeni, a sudbina naučnika i nauke postaće krajnje neizvesna.

Najbolja potvrda maćehinskog odnosa vlasti prema nauci je odnos prema naučnim projektima. Istraživanja u Srbiji se finansiraju projektno, pri čemu se konkursi raspisuju na četiri godine. Najnoviji četvorogodišnji ciklus projekata u nauci Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja započeo je 2011. godine. Očekivalo se da 2015. započne realizacija novog ciklusa. Međutim, došlo je do produžetka postojećih projekata na još godinu dana, pa još šest meseci, da bi konkurs bio raspisan početkom 2016. godine. Međutim, Vlada Srbije je oborila konkurs sopstvenog Ministarstva maja ove godine i produžila agoniju. Novi rok za završetak projektnog ciklusa je kraj 2016. godine. Ali da se agoniji ne nazire kraj najbolje svedoči trenutna neizvesnost u vezi sa naučnim projektima i neoglašavanje vodećih ljudi Ministarstva po ovom pitanju. Ovo je više nego jasna poruka aktuelne vlasti naučnicima i javnosti kakav položaj danas nauka zauzima u Srbiji.