Ispit iz marksizma

KONAČNO sam shvatio suštinu razlike između privatne i društvene svojine nad sredstvima za proizvodnju (što je nekada proučavao "marksizam"), između privatnih i javnih preduzeća.

Pre mesec i po otprilike četiri-pet radnika počelo je da na krovu susedne četvorospratnice već truli, radioaktivni salonit zamenjuje boljim materijalom. Na kamionetu su doterali to čime će prekriti zgradu i mobilne merdevine. Radnici su vredno radili. Dotrajali salonit su spuštali i odmah tovarili na kamionet, a skidali novi materijal. Nigde šefa s rukama u džepovima, koji bi nadgledao i govorio šta će ko da radi. Za tri dana posao je bio završen, radnici privatnog preduzeća su pokupili alat i otišli na drugi posao. Iza njih nije ostala ni trunčica otpada.

Nekako u isto vreme, u susednoj ulici zatutnjali su motori velikog kamiona i rovokopača, vlasništvo komunalnog (javnog) preduzeća. Dva radnika su, pošto je rovokopač iskopao poveliku rupu, lopatama izbacivali zemlju i čistili velike cevi. Okolo su šetkala i pažljivo zagledala ponekad tri a ponekad četiri šefa i stručnjaka, dakle oni koji su onoj dvojici radnika i rukovaocu rovokopača govorili šta treba da rade. Kasnije su došli ljudi s instrumentima i dva dana nešto ispitivali i merili.

Koji dan kasnije, s druge strane ulice, iskopali su drugu rupu, pa nastavili da proširuju onu prvu. Stigli su varioci. Onda je stigla cisterna sa betonom, pa su nešto zabetonirali u manjoj rupi. Vratili su zemlju i ispunili manju, a ostatak istovarili kraj veće. Onda je opet stigla cisterna s betonom, pa su postavili betonski sloj iznad manje rupe. Nastavili su da proširuju veliku. Posle nekoliko dana ponovo su kopali tamo gde su već jednom sve pregledali, nešto zavarili, zatrpali i zabetonirali...

I sada, svakog drugog ili trećeg dana, dolaze po dva radnika, s njima i po četiri-pet šefova i stručnjaka, mere, ispituju, nadgledaju, naređuju onoj dvojici koji podsećaju na golootočane što s jednog na drugo mesto prenose kamenje, da bi ga kasnije vraćali tamo gde je bilo.

Iz gomile iskopane zemlje, kraj veće rupe, već je počela da niče trava, a još se ne nazire kraj čudnog performansa javnog preduzeća koje - ko zna zašto - grca u gubicima.

I sad se postavlja "nagradno" pitanje: da li bi onaj koji je sve ovo opisao od negdašnjeg srednjoškolskog profesora marksizma dobio prelaznu ocenu?