Nedeljko Terzić: Narod daje doping

SLABOVIDI maratonac iz Kragujevca Goran Nikolić odlučio se da istrči 55 maratona za 55 dana. Želi da na taj način, uvek u pratnji mladih atletičara i rekreativaca, skrene pažnju i prikupi sredstva od firmi, donatora, ljudi dobre volje za opremanje Centra za sport i rekreaciju osoba sa invaliditetom "Iskra" u Kragujevcu, gde bi se kasnije redovno pripremali i naši paraolimpijci, kao i da obori Ginisov rekord koji sa 52 maratona za 52 dana drži Japanac Akinori Kusuda. Na ovim maratonima domaćini su mu Rotari klubovi Srbije, a on da bi ostvario svoje namere do cilja u Budvi 27. oktobra, treba dan za danom da istrči 2.320 kilometara i 725 metara.

Aktivni i aktuelni maratonci za njega kažu da je - vanzemaljac. On ne razmišlja na takav način, pred sobom ima 55 ciljeva koje treba istrčati i dva cilja koja treba ostvariti. Na kraju svakog istrčanog maratona raspoložen, miran, bez posebnog ushićenja, nasmejan i zadovoljan, i bez naglašenog respekta zbog one daljine koju je trčeći ostavio iza sebe. Ja imam dozvoljen doping.

- Moj doping je moj narod koji me usput bodri i pozdravlja, dovikuje i navija za moj poduhvat. Kad usput začujem glasove ljudi znam da ću izdržati, ne mislim na napor i umor, mislim samo na cilj do kojeg moram stići. Narod je moj doping. Narod me dopinguje i daje mi snage - reče na jednom od ciljeva.

Treba li još nekog narod da dopinguje? Centri moći, politički i ekonomski i njihovi epicentri moći - pojedinci, često zaboravljaju na svoj narod. Kao i maratonac, svi smo stigli iz naroda. Od praistorije do danas, svi smo mi seljačka deca. Valjalo bi u svojim razmišljanjima i bitkama da se posvetimo narodu, da mu uzvratimo i zahvalimo se. Da prepoznamo svoje poreklo, da ga štitimo i negujemo, da mu se odužimo što bi rekao svojim stihovima Jovan Jovanović Zmaj "Što ja počeh / ti produži". Svakoj državi i njenoj aktuelnoj vlasti narod mora biti prirodan doping koji treba koristiti svakodnevno.

Ali istrčavajući jedan od maratona, usput a u istom pravcu, starac koji uporedo gura kolica puna nekog šuta i prati pogledom maratonca komentariše: Svako svoju muku ima! Baš tako nekako - ima tu nečega.

Nedeljko Terzić, književnik