Dižemo ogradu zbog izbeglica?!

UKOLIKO propadne dogovor između EU i Turske o migrantima, Srbija neće prezati ni od dizanja ograda na granicama. Ovo je kao mogućnost u slučaju najdrastičnijeg scenarija najavio i ministar za rad Aleksandar Vulin koji je saopštio da će premijeru Aleksandru Vučiću kada se ovaj vrati iz Francuske, predložiti nove, drastičnije mere za rešavanje migranstke krize. Kao razlog naveo je to što se struktura izbeglica promenila, jer je među njima sve veći broj ekonomskih migranata.

- Imamo vojsku i policiju na granicama, ali možda su i barijere ili postavljanje određenih prepreka jedno od rešenja da se smanji njihov broj - rekao je Vulin, i poručio da Srbija ne može da bude zemlja u koju će migranti ulaziti, a da iz nje ne mogu da izađu. - Ekonomski migranti ne mogu da idu nigde u Evropu, pa onda ne mogu ni da ostaju u Srbiji.

Vulin je istakao i da se broj migranata povećava, kao i dužina njihovog boravka u Srbiji, Bugarskoj, i dobrim delom i u Mađarskoj. Kapaciteti Srbije su blizu limita.

Nenad Ivanišević, državni sekretar u Ministarstvu za rad, pojasnio je za "Novosti" da se razmatraju sve moguće opcije kako bi Srbija zaštitila svoje granice. Na naše pitanje da li to znači da ćemo primeniti "mađarski model" i podići zid, on naglašava da još nismo dotle došli, ali ako okolnosti to budu zahtevale, i bodljikava žica može biti jedno od rešenja.

- Ništa još nije odlučeno, skeniramo situaciju na terenu i čekamo zaključak radne grupe koja će se sastati sledeće nedelje, po povratku premijera Vučića iz Francuske. Još smo u fazi utvrđivanja pravaca delovanja, jer nam dolazi sve više ljudi, koji neće moći da prođu dalje, takozvanih ekonomskih migranata - kaže Ivanišević.

U Srbiji se trenutno u centrima nalazi oko 4.000 ljudi, a procene su da ih između 1.000 i 2.000 ima u privatnom smeštaju, po napuštenim skladištima, šumama, ilegalnim kampovima blizu mađarske granice. Samo na Horgošu i Kelebiji ih je oko 400, plus bar još toliko u širem rejonu Subotice. Ukoliko bi se brojka naglo povećala, spremno je otvaranje novih centara u Bujanovcu, Vranju, Somboru, Kikindi, Dimitrovgradu, Pirotu... Njihov kapacitet biće veći od 1.000 mesta.

U poslednje vreme otvaraju se i nove rute na putu ka Evropi. Jedna od njih je preko Rumunije, gde migranti pokušavaju da uđu ili iz Bugarske ili iz Srbije, ukoliko nisu uspeli da prođu mađarsku ili hrvatsku državnu među.

Međutim, iako je okružena zidovima, Srbija, sve i kad bi htela, ne bi mogla zidom da zatvori sve granice. Ukoliko bismo podigli ogradu prema Makedoniji, kako kaže Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila, ostala bi zelena granica prema Bugarskoj preko koje trenutno ulazi najveći broj azilanata. Ako bismo i tu granicu zatvorili, ostaje Kosovo, prema kom, iz političkih razloga, ne možemo da dižemo zid, kao i Crna Gora.

- Moramo da se pomirimo sa tim da će migranti jedno vreme boraviti ovde i da u tom kontekstu rešimo probleme: da znamo ko nam je u zemlji, da se registruju, dobiju privremena dokumenta i socijalnu zaštitu, da se u još nekim gradovima izgrade centri, a ne da Šid snosi glavni teret... - primećuje Đurović.

Istovremeno, Srpska narodna partija je pozdravila, kako kažu, promenu državne politike da bi se zaštitila nacionalna bezbednost zemlje. Oni tvrde da u Srbiji ima više od 10.000 migranata, među kojima i "veliki broj terorista" i "opasnih zatvorenika izgnanih iz arapskih zemalja".