Kometar: Bove

TRAGEDIJA na Srebrnom jezeru, na kom su se u nedelju utopila dva dečaka, rođena braća Nikola (13) i Stefan (14) Petrović iz Rače kod Kragujevca, potresla je Srbiju. Hteli su da se provozaju u pedalini sa drugarima. U jednu se ukrcalo njih šest, u drugu četvorica!

Stariji brat, pretpostavlja se, okliznuo se i pao, a mlađem je verovatno prostrujalo kroz glavu: Pa, Stefan ne zna da pliva!? Šta reći roditeljima? Nevažno je bilo što ni sam nije plivač. I posle ove, ne zna se koje po redu tragedije utapanja dece, koja se kao zla kob nadvija svakog leta nad Srbijom, ostaje pitanje: šta reći roditeljima koji će danas da sahrane dva čeda. Kako ih utešiti?

U bolu saučestvuju svi. Onima koji imaju decu, sama pomisao da su Stefan i Nikola mogli biti njihovi sinovi - ledi krv. Nastavnici će otvoriti četiri oka kad povedu đake na izlet, ekskurziju, sportsko takmičenje. Inspektori će u provere bazena, dozvola za rad zakupaca... Ali, koliko dugo i istrajno? Da li samo naredna tri dana, koliko će još sunce da mami kupače na plažu.

Crna statistika kaže da se godišnje u Srbiji u proseku utopi 50 ljudi. Većina strada na neuređenim, divljim plažama. Odnesu ih Drina, Dunav, Vučjanka... Srebrno jezero, međutim, nije divlja plaža. Veliko Gradište ove godine posetilo je 700.000 gostiju. Predsednik opštine se poziva na odluku da su zakupci pedaline imali obavezu da deci daju prsluke za spasavanje. Poziva se i na bove i "vidno obeležene table". Nedovoljno. Uzalud. Jer, ako spasilačka služba ne može da pokriva jezero dugačko 14 kilometara, mogle su, na primer, patrole u čamcima. Ako ih nema Srebrno jezero, kako da ih ima Vlasinsko ili neko drugo, akumulaciono, na kom je po zakonu kupanje zabranjeno, a kupača, ipak, ima. Bove nisu dovoljne.