Ko ne dođe na pregled, gubi pravo na lečenje!

UKOLIKO Nacrt zakona o zdravstvenom osiguranju, o kojem bi ovih dana trebalo da počne javna rasprava, bude usvojen bez većih izmena, naročito u delu rešenja koja su potpuno nova u našoj praksi, već od 1. januara sledeće godine građani koji se ne odazovu na preventivne preglede mogli bi da izgube pravo da neke teške, uglavnom maligne bolesti leče o trošku zdravstvenog osiguranja.

Država je, naime, rešila da pojača borbu protiv malignih tumora, od kojih u Srbiji godišnje oboli oko 33.000 a umre 21.000 stanovnika, pa je akcenat u Nacrtu zakona stavljen na skrining programe. To su zapravo preventivni pregledi za sve građane čije troškove će, po ovom predlogu, za osigurane snositi Republički fond za zdravstveno osiguranje, a za neosigurane državni budžet. Ti programi su, zasad, organizovani za tri lokalizacije karcinoma: dojke, grlića materice i debelog creva. Međutim, nadležni u zdravstvu nisu zadovoljni dosadašnjim odzivom, pa sad predlažu sankcije za one koji ne brinu o zdravlju.

- Građani se ne sankcionišu ako se ne odazovu na prvi poziv već ukoliko se ne odazovu na više poziva za skrining program. Tek tada gube pravo na lečenje ukoliko obole od te bolesti - objasnila je Slađana Đukić, pomoćnica ministra zdravlja. - Sankcije su predviđene kako bi se na neki način apelovalo na građane da se odazivaju na skrining preglede koji su važni da bi se predupredilo obolevanje od najtežih vrsta bolesti.

Pravo na lečenje, kako je objasnila pomoćnica ministra, gubi se samo u slučaju da onaj ko se nije odazvao na preventivni pregled oboli do sledećeg ciklusa skrininga na tu bolest. U praksi to znači "oročeno" na dve ili tri godine, u zavisnosti od toga u kojem periodu je ponavljanje skrininga predviđeno.

Iako lekari, a pogotovo građani, još nisu imali priliku da vide Nacrt zakona, već sama najava o uvođenju sankcija za neodazivanje na preventivne preglede izazvala je oprečne, čak i burne reakcije. U našu redakciju u četvrtak se javilo više žena koje smatraju da uvođenje takvog rešenja u praksu treba sprečiti, i uprkos zaprećenim sankcijama, tvrde da im "ne pada na pamet" da idu na mamografiju.

Profesor dr Radoje Čolović, predsednik Srpskog lekarskog društva, nema ni najmanju dilemu da je uvođenje sankcija za one koji se ne odazivaju na skrinig ispravno.

- Lično, mislim da je takvo ponašanje, kada ne postoji razumno opravdanje, neodgovorno i zaslužuje da bude kažnjeno - kaže prof. Čolović. - Ako država nabavi aparate, obezbedi ljude za skrining dojke, rektuma i grlića materice, a ljudi uporno odbijaju da odu na te preglede, nije država dužna da unedogled plaća njihovu neodgovornost. Uvođenje sankcija svakako nije popularno, ali i to je način da se neke usijane glave urazume.

Profesor dr Slobodan Čikarić, predsednik Društva Srbije za borbu protiv raka, ipak smatra da bi nova praksa kažnjavanja obolelih od najtežih bolesti bila suviše rigorozna.

- Holandija, Belgija i još neke zemlje su u zakonodavstvo ugradile klauzulu po kojoj oni koji se ne odazivaju na preventivne preglede moraju da plaćaju dodatni porez, ali im se u slučaju da se razbole ne uskraćuje pravo da se leče: to bi, ipak, bilo previše, s obzirom na to da su i ti pacijenti uplaćivali osiguranje, a i nehumano, jer ko može sam da plaća skupo lečenje maligne bolesti - smatra profesor Čikarić.

Smisao skrininga je da se bolest otkrije u početnom stadijumu, kada je, čak i kada su u pitanju neke vrste karcinoma, gotovo stopostotno izlečiva. Veći obuhvat ovim programima za nas bi, smatraju stručnjaci, bio dobar, s obzirom na to da se u većini slučajeva maligni tumori u Srbiji otkrivaju u odmakloj fazi.

- Postoji 208 vrsta karcinoma, a kod nas se radi skrining na tri vrste. Čak i da se organizuju preventivni pregledi za sve maligne tumore, ako se ne obezbedi da pacijentkinja, recimo, s karcinomom grlića materice na vreme dođe na operacioni sto, a onda i na zračenje, ništa se ne postiže - objašnjava profesor Čikarić. - Prvi stadijum karcinoma grlića materice je u velikom procentu izlečiv, ali ako pacijentkinja stigne na zračenje tek za šest meseci, umesto za najviše tri nedelje, karcinom će se za to vreme uvećati čak osam puta. Zračenjem tada neće moći mnogo da se postigne, i šta ste onda uradili? Potrošili ste novac na skrining, taj deo posla ste dobro obavili, a onda ste zakazali i izgubili još jedan život.

Profesor Čikarić kaže da se zbog takvih slučajeva onkologija ne sme "seckati" i da se rezultati mogu postići samo ukoliko se paralelno deluje na sva tri fronta borbe protiv raka: na uklanjanju 116 materija sa spiska kancerogenih iz životne sredine, na preventivu i na lečenju.