Voja Marjanović: Muške babice

RADEĆI kao profesor književnosti devetnaest godina u Medicinskoj školi za babice u Beogradu, bio sam oduševljen kako moje učenice s velikom posvećenošću idu na praksu pripremajući se za budući poziv - babice. U razgovoru sa tadašnjim direktorom škole, našim uglednim ginekologom i akušerom prof. dr Dragomirom Mladenovićem, predložio sam da, eksperimenta radi, iduće godine upišemo desetak muškaraca, koji bi, možda, bili zainteresovani za "babički posao". Direktor se simpatično nasmejao odgovorivši mi da je i njegova ideja pre više godina bila takva, ali da mu se čini da ona ne bi bila prihvaćena u našoj sredini, jer su u pitanju tradicija, stereotip i predrasude našeg naroda koji veruje da ovaj posao mogu obavljati samo stručnjaci ženskog pola.

Nedavno objavljeni tekst u "Novostima" (15. jul. 2016), kao da je vid mog naslućivanja da i muškarci mogu biti stručne babice. Trojica mladih učenika Medicinske škole u Beogradu, možda i budući masteri (Nenad Matić, Andrija Pavlović i Mirko Stanisavljević), oduševili su se što su primljeni da budu muške babice, jer su od svojih drugarica koleginica čuli mnoge priče o lepoti i plemenitosti ovog poziva, a naročito u trenutku kada "obrade bebu" i predaju je majci na prvo dojenje. Ova tri mlada čoveka, buduće muške babice u našoj sredini, kao da pobeđuju tradiciju i stereotip, dokazujući da su i muškarci vični ovoj vrsti posla, bez obzira na to što su ga dosada obavljale samo babice ženskog pola. Poznato je da se često muškarac nazivao "otac - kolac" ili "narciosoidni muškarac", bez osećanja za roditeljstvo. Danas smo svedoci napretka u tradicionalnim shvatanjima, pa često možemo pročitati da izvesne "buduće tate" žele da prisustvuju porođajima svojih žena - i tako osete lepotu rađanja njihovog budućeg potomstva.

Ovaj preokret u rodnom shvatanju poziva znak je pune savremene percepcije života, odnosno pomalo pojava koja pothranjuje žensku feminističku sujetu.