Komentar: Zastava

ISTICANjE zastave i grba, kao i intoniranje i pevanje himne su suštinski znak identifikacije i pripadnosti. Ali i slika države u kojoj živimo. Prema zastavi i grbu naše zemlje umesto sa poštovanjem, mnogi se neretko ophode sramno.

Zastava na Narodnom pozorištu u Nišu je u fronclama, a trobojka koja se donedavno vijorila ispred preduzeća "Beograd put" zakrpljena je materijalom crvene boje, kao da je pokrivena neka fleka. Ovako "prekrojena", ona više ne predstavlja državni simbol, već ruglo.

Ništa bolja situacija nije ni na graničnim prelazima poput onog na Preševu, gde je na jarbolu postavljena oštećena zastava. Osim toga, na znaku kojim se putnici pozdravljaju na izlasku iz naše zemlje, od grba Srbije koji je bio utisnut ostale su samo izbledele konture.

Za ova oštećenja uglavnom su razlog vremenske prilike. Ali, glavni krivci sede u foteljama ustanova na kojima se vijori ova sramota. Jer, isticanje oskrnavljenog državnog simbola u stvari predstavlja njegovo nepoštovanje.

Da li je problem u simbolima ili u državi? Znači li to da je najmanje poštuju oni čije se plate isplaćuju iz njene kase? Narodna skupština je pre sedam godina donela Zakon o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne Republike Srbije, koji precizno propisuje koja se zastava gde i kako ističe. U njemu piše da se grb i zastava ne smeju upotrebljavati ako su oštećeni ili su svojim izgledom nepodobni za upotrebu. Za kršenje odredbi propisana je novčana kazna i do pola miliona dinara.

Teoretski je, dakle, sve na svom mestu. Ali u praksi je malo drugačije. Ima mnogo nadležnih, a u stvari niko nije odgovoran. Pa se ne zna ko treba da izda nalog, a ko da opere i opegla zastavu na graničnom prelazu. Voda pere sve osim crnog obraza.