Komentar: Natalitet

U poslednjem izvlačenju brojeva Republičkog zavoda za statistiku zabeležen je negativni prirodni priraštaj od 38.021 stanovnika! Nažalost, više reakcija izazvao je sinoćni loto, nego dramatični podaci koje su pre samo nekoliko dana izneli srpski statističari. Za većinu su to samo brojke i ništa više.

Gradovi veličine Jagodine ili dve Loznice nestaju na svakih 365 dana, a u poslednjih 10 godina minus u priraštaju nikada nije bio manji od 30.000. I pored toga, strategije nema. Govori političara odavno ne sadržavaju stavke koje će podstaći rađanje dece, a u Srbiji su sve ređi primerci porodica s troje i više dece.

Umesto da su nam preokupacija natalitet i stvaranje pristojnih uslova za rađanje, trenutno brinemo o poglavljima i bavimo se rijalitijima. Važnije su nam poruke iz Brisela nego mišljenja običnih žena, koje i kada se danas odluče da rode, stanu već na prvom detetu. I to je mnogo. Previše. Hrabrost je, ili bolje reći ludost, upustiti se, u 21. veku, u Srbiji u avanturu stvaranja velike porodice.

Otvaranje novih radnih mesta i finansijska pomoć majkama sa troje i više dece trebalo bi da budu na prvom mestu nove vlade. Brigu o svetskoj politici ili referendumu o ulasku u EU trebalo bi ostaviti za bolja vremena. Za vremena kad 1. septembra nećemo prebrojavati nanovo broj praznih mesta u školskim klupama prvačića. Kad više ne budemo imali razloga da pitamo devojke u kasnim tridesetim šta čekaju.

I nisu hedonizam ili trka za karijerom glavni razlozi zbog kojih mlade dame odustaju od rađanja. Ali, nijednoj od njih neće biti ni prioritet povećanje nataliteta i donošenje tako važne životne odluke u zemlji u kojoj je prosečna plata najniža u regionu.