Pod istim krovom, a svako sam za sebe

U MNOGO čemu se slika porodice promenila od pre 20 godina ili pola veka. Nekada je bio veći broj dece u porodici, a isti krov delilo je više generacija. Podela uloga i moći je bila jasnija, "znalo se šta je čiji posao", u odnosu roditelj - dete. Porodice su bile povezanije i funkcionisale po sistemu "svi za jednog, jedan za sve", gde je bilo malo mesta za nezavisnost. Bile su bliskije i insistiralo se na odanosti. Današnje porodice su emotivno odvojene, podstiče se nezavisnost na račun bliskosti i zajedništva.

Ovako prosečnu savremenu srpsku porodicu, za "Novosti", opisuje Slavica Medar Petrić, porodični psihoterapeut Centra za psihoterapiju i grupnu analizu "Bjanko" u Novom Sadu. Osim toga, kako kaže, u Srbiji je smanjen broj članova prosečne porodice. Najčešće je tročlana, a glavni razlog je negativan prirodni priraštaj.

- Nemajući alternativu, više generacija je prinuđeno da živi na istoj adresi - kaže naša sagovornica. - Takvo stanje rezultuje nezadovoljstvom, lošom komunikacijom, nerazumevanjem, što dovodi do haotične porodice. Njeni članovi često rade samo za sebe, nisu u stanju da se obrate drugom članu porodice za savet.

PSIHOLOZI naglašavaju da je današnja porodica postala skup srodnika, pojedinaca koji žive paralelne živote u istom stambenom prostoru. Svako se, kako kažu, u svom prostoru zabavlja uz tehnološke uređaje, kobajagi igra ili razgovara i druži. Tako pojedinac ostaje sam u svojoj sobi i sa iluzijom da je u kontaktu sa hiljadama prijatelja. Gubi svest o protoku vremena i remeti osnovne životne ritmove. A jedna od najvećih pošasti savremene porodice je neusaglašen odnos roditelja, koji, inače, deci nikada ne promiče.

- Pored velikog broja obaveza kako roditelja tako i deteta vrlo je malo vremena za razgovor - kaže Medar Petrićeva. - Roditelji bi voleli da znaju šta se mota po glavi deteta, ali im to često ne polazi za rukom. Manja deca ne umeju da precizno opišu događaje, niti da jasno izraze misli, a ona malo starija bi da pobegnu od roditeljskog okrilja. S druge strane, ni roditelji nisu vični komunikaciji pa ih još sa vrata zasipaju direktnim pitanjima, najčešće u vezi sa ocenama, a kada dete izrazi želju za razgovorom, često nemaju vremena.

Zato je, po njenim rečima, porodica sa detetom školskog uzrasta, obično u kriznom periodu.

- DECA su tada u procesu socijalizacije jer u njihov svet ulaze školski drugovi, njihovi roditelji, učitelji i nastavnici - objašnjava Slavica Medar Petrić. - Roditelji, pak, u ovoj fazi imaju više vremena da se posvete profesionalnim aktivnostima, ali, u ovom periodu najčešće se javljaju i problemi sa decom zbog odvajanja, učenja, ponašanja... Iza problema deteta, međutim, gotovo uvek je nerešen roditeljski ili bračni sukob. Konflikti su najčešće oko postavljanja novih granica, podele moći, novih uloga, nerešenih problema.

Sve više kod mlađih iščezava i čuveni kult nedeljnog ručka. Sve se više pribegava ručku van kuće ili jelu "s nogu". Pritom, kako naša sagovornica kaže, mlade domaćice ne shvataju značaj okupljanja oko porodičnog stola. Umesto oko stola, današnje familije lakše će se sastati oko malog ekrana, da proprate rijaliti programe, ali i filmove neprikladnog sadržaja, pune nasilja.

KOD nas se u porodične osnose uveliko mešaju bake i deke, pa i drugi članovi, posebno kada je bračni par nesamostalan i finansijski zavisi od roditelja - kaže Slavica Medar Petrić. - Ono što treba prihvatiti jeste kulturno nasleđe porodice i pomoć oko dece, jer nijedna dadilja im neće bolje pružiti osećaj pripadnosti i sigurnosti. Istraživač sa Univerziteta Ohajo, Kirk Blor, utvrdio je da unuci koji imaju bliske odnose sa dekama i bakama postižu bolje rezultate u školi, emotivniji su, prilagodljiviji, imaju veće samopoštovanje i bolju sposobnost da razviju i održe prijateljstva.