Ostaju klinci i sa 25 godina

V. Crnjanski Spasojević

19. 06. 2016. u 12:15

Da li je i srbija, kao i većina zapadnih zemalja, upala u zamku produžene adolescencije. Zbog nezrelosti sve češće pucaju veze i brakovi. Danas deca ranije ulaze u pubertet, a adolescencija duže traje

Остају клинци и са 25 година

SRBIJA spada u zemlje u kojima se deca izuzetno kasno osamostaljuju, a istraživanja pokazuju da bezmalo veći broj tridesetogodišnjaka živi sa roditeljima nego samostalno. Kasno osamostaljivanje i separacija, kasnije stupanje u brak, sve veći broj razvoda, problemi u roditeljstvu... Sve su to posledice iste boljke - produžene adolescencije.

Ova "boljka" muči ne samo naše društvo, već i veliki deo čovečanstva, a posledice su ne samo psihološke i emocionalne, već i ekonomske, i medicinske. Najnovija neurološka istraživanja pokazala su da je došlo i do promena u samom ljudskom mozgu. Čeoni deo mozga (prefrontalni korteks), zadužen za razmišljanje i samokontrolu, ne razvija se potpuno do sredine dvadesetih godina, kao što se doskora verovalo. Ali zato su zone povezane sa emocionalnim centrima potpuno razvijene sa 17. Tako sve češće mozak jednog 24-godišnjaka više liči na mozak tinejdžera, nego odrasle osobe!

Upravo zbog izražene impulsivnosti i nedostatka samokontrole, stepen kriminala između 16. i 24. godine i kod nas je sve veći, a počinioci sve nezreliji.

Zato neke zemlje granicu punoletstva pomeraju sa 18 na 21. U Švajcarskoj je to čak 25. U Srbiji se granica zrelosti formalnopravno, kako saznajemo, neće pomerati, ali se svaki pojedinačni slučaj mlađeg punoletnika koji počini neko krivično delo razmatra i procenjuje njegova zrelost. S obzirom na to da veliki broj njih pokazuje nezrelost, kazne su katkad blaže nego što bi inače bile za osobu od na primer 22 godine.

Srbija je, baš kao i mnoge druge države, postala zemlja kontradiktornosti. Živi se sve brže, ali zato mladi sve sporije ulaze u svet odraslih. Oni sve ranije ulaze u pubertet, a iz njega sve kasnije izlaze. Ovaj rani ulazak posebno je vidljiv kod devojčica, jer pesticidi u hrani simuliraju ženske polne hormone, pa zato one brže sazrevaju.

Adolescencija počinje sa početkom puberteta i traje sve dok dete ne počne da živi život odrasle osobe, objašnjava Tanja Papić, psihoterapeut u superviziji. Pubertet predstavlja fizički i seksualni razvoj, a adolescencija i emocionalni, socijalni, mentalni i psihološki. Međutim, danas se suočavamo sa dva fenomena: da deca ranije ulaze u pubertet i da adolescencija duže traje. Jedan od razloga je savremeni način života, koji zahteva kasnije završavanje škole i kasnije osamostaljivanje i separaciju od roditelja.

"SREĆNI" ZAPADNjACI I USPEŠNI ISTOČNjACI Dok je na Zapadu imperativ da dete bude srećno, u Aziji nema puno pokazivanja ljubavi, ali ima učenja dece da se bore. Zato su, kaže Milivojević, ta deca uspešna, dok su deca na Zapadu često nesrećna i neostvarena. Umesto da ih usrećuju, roditelji je trebalo da ih nauče kako da sama dođu do sreće.

- Vreme adolescencije obuhvata razdoblje od 11. do 25. godine. Ako bismo se toga držali, to bi značilo da posle 25. godine mlada osoba treba da ima razvijen identitet u svakom smislu, da zna kako da se nosi i rešava sopstvene probleme. Međutim, to u praksi nije tako. Imam utisak da postoji opšta tendecija podrške produženoj adolescenciji. Stalno se srećemo sa tim da je poželjno biti mlad, opušten i nonšalantan, a da su zrelost, odgovornost, samostalnost i iskustvo, koje idu sa godinama, manje interesantni.

Ekonomska situacija kod nas otežava odvajanje od roditelja, zbog nemanja posla ili male plate. Međutim, sve je više i osoba koje su materijalno nezavisne, ali je njihov stil života adolescentski, bez obzira na to što su odavno napunili 25.

- Biti odrastao znači imati identitet, prihvatati odgovornost, rešavati probleme, donositi odluke i trpeti posledice. Ali, moderno društvo potencira stalna uzbuđenja i brzo zadovoljavanje potreba. Time ne podržava mlade u odrastanju, a adolescencija podrazumeva otpor prema odraslima i njihovim zahtevima - kaže ova psihoterapeutkinja.

Takođe dodaje da deo odgovornosti snose roditelji, i njihova odgovornost nije vezana samo za adolescenciju, već i za rano detinjstvo i vaspitni stil. Ona smatra da je neophodno osamostaljivati decu i verovati u mlade ljude - da su sposobni da donose ispravne odluke i da trpe posledice svojih grešaka i uče iz njih. Međutim, roditelji u realnosti stalno mladima šalju poruku "da su mladi i da zbog toga ne znaju", "da nisu dovoljno sposobni da donose ispravne odluke", "da roditelji to bolje znaju", "da im nije teško da sve urade za svoju malu i veliku decu, da im olakšaju"...

- Uvažavam roditeljsku ljubav, brigu i želju da im deca budu srećna, zadovoljna i bezbrižna, ali ne podržavam oduzimanje kompetencije deci i mladima, jer je posledica toga stvaranje straha od odrastanja, kao i sumnja u ličnu sposobnost i iskustvo - zaključuje Papićeva.

I psihoterapeut dr Zoran Milivojević glavni problem vidi u roditeljima. Dominantan način vaspitanja, kaže, usmeren je na to da dete bude srećno, a to podrazumeva da mu roditelji ispunjavaju želje da bi bilo zadovoljno. Tako je uvreženo mišljenje postalo da je roditelj dobar samo ako je dete srećno.

- A cilj roditelja, u stvari, jeste da pripreme decu za samostalan život u ljudskom društvu. Dakle, da dete bude istovremeno i samostalno i socijalizovano. Mnogi roditelji su, međutim, zavedeni idejom o dečjoj sreći kao cilju, pa su deca nepripremljena za "veliki svet". Gledaju roditelje kako se muče radeći, da bi ih usrećili, i misle "nije dobro biti odrastao" - kaže Milivojević.

Oni ne žele da odrastu i suoče se sa problemima i odgovornošću. Zato, ako studiraju, često godinama vuku ispit ili dva. Mladi ljudi su, smatra Milivojević, infantilni, egoistični, narcisoidni, bez empatije prema drugima. Kod kuće su obožavani, pa imaju krajnje ulepšanu sliku o sebi, ali rezultati nedostaju. Pošto su inteligentni, za svoje neuspehe krive druge - roditelje, školu, poslodavce:

- Nisu u stanju da održe duže veze, loši su radnici jer nemaju radne navike, često su i loši roditelji jer nisu navikli da se odriču zbog drugih.

Takođe su se obrazovali isključivo za ono što vole (npr. umetnosti), pa je danas cela

jedna generacija stasala a da nije u stanju da obezbedi sebi životni standard koji su imali njihovi roditelji. Mnogi to i ne žele. Zato u Srbiji imamo fenomen mladih koji neće da rade za 500 evra, jer im je malo (posledica precenjenosti kod kuće), ali ih nije sramota da krckaju majčinih 250 evra.

- Imamo i poseban fenomen roditelja koji vezuju svoju decu za sebe i dom, jer su razočarani svojim partnerskim odnosom. Ostaju u braku samo zbog dece, a kada ona dođu u period kada bi trebalo da se odvoje, roditelji to "sabotiraju", ne daju im "psihološku dozvolu" da odu - zaključuje Milivojević.

Na sve to sociolozi konstatuju da čovečanstvo, uključujući i našu zemlju, sve više postaje zajednica nezrelih jedinki koje tragaju za zadovoljstvima. Takve jedinke su savršeni potrošači koji će i poslednju paru dati za simulaciju sreće, i njima je lako manipulisati.


DISCIPLINA I SAMODISCIPLINA

Ljudski mozak je plastičan i on se razvija u zavisnosti od spoljnih stimulacija, kaže Zoran Milivojević. To se vidi već kod tromesečnih beba. Zato nije čudno, s obzirom na vaspitanje i način života, da mozak 25-godišnjaka više liči na mozak tinejdžera nego odrasle osobe.

- Samokontrola nastaje tako što roditelj u početku kontroliše dete, dok se kod njega ne razvije samokontrola. Disciplina se vremenom pretvara u samodisciplinu. To deci sve više fali - konstatuje ovaj psihoterapeut.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (9)

banana država

19.06.2016. 13:54

kojih bre 500 evra? nisu nezreli nego je perspektiva u srbiji gora nego 90-ih.nisu mladi krivi za ratove i sankcije. trasirana im je vrlo mračna budućnost da rade mnogo i da zarađuju malo. romantizam 60-ih i 70-ih godina prošlog veka se radilo malo , a zarađivalo puno se nikad neće vratiti. taj romantizam je stvorio sebične i egoistične generacije koje sad imaju preko 60 godina.

Црни Сале

19.06.2016. 14:50

500 ? да је то минималац у нашој земљици можда би неко и остао да ради.

N.N.

19.06.2016. 16:15

Nekada je to poželno, nekada se kritikuje. Evo za Mandu pišu "večiti dečak". Zašto je to tada kompliment? Onda je to i drugima kompliment, i "devojčicama" od 55 godina.

X.X.

19.06.2016. 19:09

@N.N. - Biti mlad duhom, što je bio Manda, i biti nezreo nije isto i ne može se porediti, ne brkajte pojmove.

23godisnjak

19.06.2016. 16:30

Naucno je dokazano da muskarci izlaze iz puberteta 6 meseci nakon smrti... Sto bi Ameri rekli - boys will be boys!

Чикириз

19.06.2016. 17:26

За ову вечиту децу криви су њихови родитељи! А замислите какви ће тек они бити родитељи!? Ако уопште буду и правили децу!

alien

19.06.2016. 17:32

Svi redovno pljuju po milenijumskoj generaciji a svi se prave blesavi pred pitanjem ko je te milenijalse odgajio i vaspitao. Pa bejbibumeri, eto ko. Isti oni što su se kao mladi pržili na droge, bande, pank, hipi pokrete, i sve ostale ''čari'' 70ih i 80ih.

nikica čelebić lazić

20.06.2016. 18:40

moram da priznam da mi je zoranov stav više kritički nego obično, kao i to što sve stavlja u isti kooš. ne znam da li mi je lakše kad znam da i u drugim bolje razvijenim zemljama deca sporije sazrevaju. naravno da mi nije lakše. verujem da mi trpimo posledice nesrećnih devedesetih još uvek. nisu toliko ni roditelji ni deca kriva što nema nikakvih zakona koji će štošta da regulišu. npr ako dete radi negde kod privatnika da mu to bude plaćeno. zivimo u bespravnoj drzavi. a o sistemu školstva