Irinej traži da se odloži sabor na Kritu

SVETI sinod srpske pravoslavne crkve zatražio je od vaseljenskog patrijarha Vartolomeja da odloži održavanje Svepravoslavnog sabora, čiji je početak planiran za 17. jun. Skup na Kritu, kako predlaže SPC, trebalo bi da ima niži karakter pripremnog zasedanja, odnosno da bude samo prva faza saborskog procesa. On bi bio, kako je predloženo iz Beograda, okončan tek pošto bude postignut konsenzus svih pravoslavnih crkava.

Srpska patrijaršija svoj zahtev obrazložila je nezadovoljstvom pojedinih crkava nacrtima saborskih dokumenata, ali i odbijanjem Antiohijske i Bugarske patrijaršije da učestvuju na Saboru. Dodatni razlog je i naglo pogoršanje odnosa između pojedinih pravoslavnih crkava, koji su pod veliki znak pitanja doveli proklamovano jedinstvo pravoslavaca.

SPC je nezadovoljna i što nijedan od njenih predloga nije uvršen u dnevni red skupa čije je održavanje planirano od 17. do 27. juna u kritskom gradu Heraklionu. Tokom pripremnih sastanaka Srpska crkva je zatražila da se u teme zasedanja uvrsti i rasprava o autokefalnosti, pravu arhijereja da glasaju na Saboru, kao i o načinu tretiranja odluka drevnih sabora iz 9. i 14. veka.

- Primorani smo sa žalošću, ali i osećanjem odgovornosti, da vas obavestimo da Srpska crkva oseća teškoću da učestvuje na Svetom i Velikom saboru, ali i da predlažimo njegovo odlaganje na neko vreme. Sabranje na Kritu smatralo bi se za predsaborsko međupravoslavno savetovanje. Na taj način, uz pomoć Božju, plod Sabora će biti svedočenje naše vere, a nipošto nicanje novih nepoželjnih raskola pod izgovorom lažne revnosti i tobožnjeg očuvanja pravoslavlja - kaže se u pismu koje je u ime Svetog sinoda SPC Vartolomeju poslao patrijarh srpski Irinej.

Prvom po časti pravoslavnom poglavaru ovim pismom iz Beograda stigao je i prvi konkretan predlog u cilju izlaza iz ćorsokaka u kome su dospele pripreme za ovaj istorijski sastanak. Da se nađe pred znakom pitanja doprineo je i prekid kanonskih opštenja između Jerusalimske i Antiohijske patrijaršije zbog nadležnosti nad vernicima u Kataru. Akter jedne od više aktuelnih kriza u pravoslavlju je i Srpska patrijaršija koja je na ivici prekida odnosa sa susednom Rumunskom pravoslavnom crkvom.

Veliki broj poglavara pravoslavnih crkava usprotivio se nacrtima predsaborskih dokumenata, a učestale su i primedbe na organizaciju i način izjašnjavanja. Na predsaborskoj konferenciji krajem januara u Šambeziju usvojeno je šest tema o kojima će se razgovarati. To su autonomija crkava i način njenog sticanja, pravoslavna dijaspora, značaj posta, sveta tajna bračne zajednice, misija pravoslavne crkve u savremenom svetu i odnos pravoslavne crkve prema drugim hrišćanskim crkvama.