U nevolji svi Srbi kao jedan!

DOK gledamo mečeve Novaka Đokovića, oplakujemo velikog Batu Živojinovića, horski hvalimo uspehe naših mladih talenata širom sveta i pozdravljamo šampione sa zlatnim medaljama - složni smo i ujedinjeni kao malo koji narod. Tako, na prvi pogled, deluje da nas okuplja samo ono u čemu smo uspešni i da u "ozbiljnijim" oblastima u kojima i nemamo mnogo uspeha ne postoji ništa što bi nas ujedinilo.

Ali da to, ipak, nije tako, tvrde istoričari, pisci i sociolozi koji, za "Novosti", govore o tome koje ideje i vrednosti danas mogu da ujedine Srbe. I poručuju:

- Narodi se uvek ujedinjuju oko političkih ideja. To što ih sada ne vidimo ne znači da ih neće biti sa dolaskom neke nove generacije političara i stvaranja novih ideološko-političkih pokreta.

Istoričar Čedomir Antić ubeđen je da bi Srbe mogle da ujedine pretnje našem narodu na Kosovu i Metohiji, ili u Republici Srpskoj:

- Srbe ujedinjuje i humanost prema ugroženom pojedinicu, običaji, slava, zaslužni Srbi od fizičara do tenisera... Jedinstvo uglavnom pokazuju u nevolji i inat im je i mana i vrlina. Ipak, mada su srpske elite podeljene, narod je na osnovnoj političkoj ravni jedinstven.

Da će Srbe okupiti dve teme - razvoj i izlazak iz nepodnošljivog socijalno-ekonomskog ambijenta i regionalna bezbednost i mogućnost otvaranja novog kruga balkanske krize - smatra Dušan Proroković, stručnjak za geopolitiku.

- Narodi se uvek ujedinjuju protiv spoljnih neprijatelja, ma šta se pod tim podrazumevalo. Pitanje je samo kada će i ko predvoditi taj proces - naglašava on.

Istoričar Radoš Ljušić tvrdi da merilo narodnog jedinstva ne bi trebalo tražiti na televizijskom ekranu ili bioskopskom platnu.

- Ono je negde drugde - poručuje Ljušić. - Za narodno jedinstvo i slogu potrebno je beskrajno više - jezik, tradicija, kultura, ekonomija... Narodno jedinstvo i narodna sloga podrazumevaju odbranu od nas samih i okružujućih neprijatelja ili, što bi bilo tačnije - i jednog i drugog.

Ljušić ističe da Srbi, za razliku od Engleza, još nisu utvrdili šta su njihove nacionalne, kulturne i druge vrednosti.

- Kad se neko od srpskih intelektualaca usudi da ih predstavi svom narodu, tek tada možemo pouzdano odgovoriti na pitanje - šta Srbe može da okupi - naglašava naš sagovornik.

Sociolog Ljubiša Despotović smatra da pitanje jedinstva nije pitanje naroda nego političkih i društvenih elita koje treba da narave nacionalni program.

- Taj program trebalo bi da sadrži pet tačaka okupljanja: demokratija kao sistem političkog uređenja, hrišćanski identitet, porodica kao stub društva, razvojna ekonomija oslonjena na naše resurse i jasna geopolitička orijentacija - uveren je Despotović.

S druge strane, Srbi slove za svetske šampione u neslozi. Na pitanje da li je čuvena srpska nesloga samo fama koja nas prati ili je ta tvrdnja tačna, Dušan Proroković odgovara:

- U tom pogledu, Srbi nisu ni bolji ni gori od ostalih. Gde su pobede tu je i jedinstvo. Narodi koje zahvati kriza, koji pretrpe poraze, bilo vojne ili političke, ulaze u preispitivanja, traže političke izlaze, pa je logično da dolazi do debata, sukobljavanja ili nesloge. Kriza rađa neslogu i u Nemačkoj, Francuskoj, Austriji...

Čedomir Antić navodi da je izvesno da srpski narod nije integrisan niti jedinstven u meri u kojoj je to slučaj sa razvijenim evropskim nacijama, recimo Francuzima ili Nemcima, što je, tvrdi, posledica jugoslovenstva, komunizma i krize tokom proteklih četvrt veka.

Suštinsi nesložni, kaže Antić, bili smo u Drugom svetskom ratu i jednom delu devedesetih godina.

Mnogo više kritike na račun naše nesloge iznosi Radoš Ljušić.

- Ako u neslozi nismo prvi u svetu, sigurno smo među prvim narodima - ističe on. - Srpska nesloga postala je poslovična, a to nimalo nije dobro. Nesporno je da je ona bitna karakterna osobina našeg naroda, poznata svim našim susedima, koji su umeli da se njome koriste i u prošlosti i u sadašnjosti. Teško je sa sigurnošću reći da li je ona posledica našeg mentalnog sklopa, neka vrsta prokletstva, ili je proistekla iz naše tragične povesti. Opet, ne bi trebalo preterivati - ovo jeste jedna od slabosti većine malih naroda, koji se međusobno ponajviše razlikuju prema prilagodljivosti i stepenu trpeljivosti u odnosu na moćnije narode.

Ipak, da znamo da budemo složni kada je najteže pokazuju primeri koje naši sagovornici navode, a odnose se na prelomne istorijske trenutke - ustanci, vreme Krimskog rata u kome je Srbija izbegla da učestvuje, Carinski rat, Aneksiona kriza, Prvi svetski rat..

BEĆKOVIĆ: SAČUVATI CRKVU, SANU, ZVEZDU...

NEKADA se govorilo da se Srbi okupljaju oko četiri stuba - Crkve, SANU, Crvene zvezde i "politike". Preti li opasnost da se ove institucije uruše i da li one i danas mogu da nas ujedine, pitali smo akademika Matiju Bećkovića:

- Već decenijama se te četiri institucije rasklimavaju i ponižavaju i ne samo one, nego i sve institucije. Nadajmo se da će se zaustaviti njihovo survavanje i rastakanje, pre nego što se nađemo na pepelu, a već smo prilično nagaravljeni.

A šta još naš narod može da poveže?

- Možemo da se okupimo oko nekog ko ne bi lagao, ko bi nam konačno rekao istinu ma kakva ona bila, da se s njom suočimo i da vidimo šta da radimo. Dobro bi bilo da još malo sačekamo i da se ne okupljamo, jer kada god smo se okupljali, bolje da nismo.