Zagreb izbegava obaveze

REŠENjE pitanja penzija, imovine i stečenih prava Srba proteranih iz Hrvatske, ne nazire se ni dve decenije po završetku rata, jer u Zagrebu nema političke volje da se ovaj problem reši! Ovo je u sredu rečeno na Međunarodnom naučnom skupu o otvorenim pitanjima primene aneksa G i E Bečkog sporazuma o sukcesiji SFRJ koji se odnose na privatnu svojinu i stečena prava.

- Ovakvi skupovi su prilika da se pokrenu mnogobrojna pitanja - rekao je akademik Tibor Varadi. - Fokusiranje na određene probleme, kao što su penzije i imovina, daje više šansi da se oni reše. Ali, nažalost, ništa ne zavisi od mišljenja stručnjaka, već od političke volje.

Bečki sporazum, zaključen 2001. godine, na snazi je od juna 2004, ali je, po mišljenju Jovana Kablara, predsednika Udruženja penzionera iz Hrvatske, ostao mrtvo slovo na papiru.

- Kada na zasedanjima mešovitog komiteta, pitanje svojine dođe na dnevni red, predstavnik Hrvatske napusti sastanak i onemogući donošenje zaključka - kazao je Kablar. - Pitanja imovine i penzija, trebalo je rešiti pre nego što je Hrvatska postala članica EU, ali ni sada ne treba odustajati.

Po popisu imovine proteranih Srba iz Hrvatske, koji je uradila SRJ, procenjena vrednost je oko 30 milijardi dolara. Srbima u Hrvatskoj oteto je 40.000 stanova i 800.000 katastarskih parcela, 50.000 penzionera potražuje zaostale neisplaćene penzije (oko 81 penzija svakom penzioneru). Minirano je oko 10.000 kuća i lokala van zone ratnih dejstava, dok su na području Krajine srušene 24.000 kuća i 13.000 pomoćnih i privrednih objekata.

PRAVNE DOSKOČICE

HRVATSKA bi kao pravna država morala da reši probleme koji traju više od dve decenije, a ne da koristi pravne doskočice da zaobiđe izvršenje - rekao je Zoran Pusić, predsednik hrvatske Građanske inicijative. - Nisam optimista da će problem biti rešen jer Hrvatska ne pokazuje tu nameru. U prošloj vladi je bilo više političke volje, ali nije urađeno mnogo. Voleo bih da me ova vlada iznenadi.