Dr Kostadin Pušara: Školstvo vapi za reformom

Obrazovni sistem noseći je stub ukupnog društveno-ekonomskog razvoja. Obrazovni sistem određuje nivo i napredak razvoja društva u celini.

Otuda se u svim državama poklanja posebna pažnja obrazovanju i to je sistem podložan stalnim promenama i usaglašavanju sa međunarodnim standardima. Ako je, pored obrazovanja, drugi noseći stub razvoja kultura, onda to znači da su ova dva stuba međusobno uslovljena i od njihovog razvoja definitivno zavise privredni napredak i međunarodni ugled.

To potvrđuje današnji status naše zemlje u evrointegracijama. U obrazovnom i kulturnom sistemu najmanje se učinilo na reformama. O tome se najmanje govori u našoj javnosti, kao da su to zabranjene teme.

Obrazovni sistem nema jasnu viziju niti strateške planove na kraći, srednji i duži rok, kako bi se mogli videti i indikatori napretka. Ovako smo zatrpani mnoštvom visokoobrazovnih institucija koje su izražene u šest privatnih univerziteta i pet univerziteta u državnom vlasništvu, kao i preko 80 visokih škola.

Glavni problem u okviru privatnih obrazovnih institucija je njihova jednoličnost sa istim profilima i tzv. mekim zanimanjima iz društveno-ekonomske oblasti, sa malim izuzecima drugih zanimanja.

Zajednički imenitelj za sve univerzitete i visoke škole u privatnom vlasništvu je nesrazmeran broj studenata prema tehničkim uslovima (prostor i oprema). Zatim; neadekvatan odnos broja studenata prema nastavnicima, nedovoljno visok nivo stručnosti nastavnog kadra, nedovoljno visok nivo i kvalitet predavanja, nizak nivo znanja svršenih studenata, veliki broj svršenih studenata na biroima rada, nedovoljan odnos i saradnja sa privrednim subjektima, nizak nivo standarda nastavnog osoblja, na nekim fakultetima su niske plate profesora i kreću se između 20 i 30 hiljada dinara, kao i nezvanični deo plate koji se isplaćuje na nedozvoljen način gde se prikrivaju poreske obaveze vlasnika, a zaposleni imaju nižu penzijsku osnovicu i kreditni potencijal. U nekim obrazovnim institucijama postoji praksa da se profesori stimulišu tako što im se plaća za svaki položeni ispit studenata.

Jasno je šta je cilj ovakve prakse, da bi studenti što pre završili godinu i odmah upisivali sledeću godinu, a to znači za vlasnika siguran prihod u proseku godišnje za svakog studenta 1.200 i više evra. Neopravdan broj isturenih centara po raznim gradovima, čak i u drugim državama gde se po pravilu ne drži nikakva nastava, već se to podvodi pod daljinsko studiranje koje je samo maska za laku zaradu, a studenti su uskraćeni za sticanje znanja, dodatno je veliki problem.

Najčeće se udžbenici fotokopiraju ili se dele u elektronskoj formi bez uputstva, to je čista formalnost. Studenti steknu diplomu, a da i ne znaju kako im izgleda fakultet i koji su im nastavnici. Laka zarada i bogaćenje, kako na račun niskih plata zaposlenih, standarda studenata, izbegavanja poreza i sl. Nije, zato, čudo, što se razvila korupcija do krajnjih granica, prodaja diploma i ispita, preopterećenost nastavnika predmetima koje predaju: ima slučajeva da jedan nastavnik predaje pet ili više nastavnih predmeta. Jasno je kakav je to kvalitet. Tu je i sticanje doktorskih diploma u skraćenom roku i bez istraživanja, kao veliki problem, da ne spominjem činjenicu da ne postoji skoro nikakva kontrola rada pojedinih univerziteta, fakulteta i visokih škola.

Na kraju, sve bi bilo drugačije kada bi postojala jasna strategija nacionalnog obrazovanja, zatim strateški planovi pojedinih obrazovnih institucija, koje bi mogle biti neka osnova za kontrolu. Ovako nedefinisan obrazovni sistem zahteva temeljitu reformu kako bi se omogućilo uvođenje evropskih standarda u narednom procesu pregovora sa Evropskom unijom. Danas je najunosnije zanimanje imati neku obrazovnu instituciju, jer laka zarada podstiče bogaćenje, kako na račun standarda profesora i studenata tako i na račun utaje poreza. Jedna forenzička računovodstvena i finansijska analiza mogla bi lako da razotkrije u čemu je problem.

Previše razloga za suštinsku reformu ukupnog obrazovnog sistema u našoj zemlji, ostaje jedino pitanje ko i kakav će biti budući ministar prosvete.