Kada žaoka znači smrt

UBOD pčele, ose i stršljena može da izazove burnu alergijsku reakciju i anafilaktički šok koji u nekim slučajevima uzrokuje smrt. Takvih slučajeva, nažalost, bilo je oduvek, a dešavaju se osobama preosetljivim i alergičnim na ujede opnokrilaca. Otrovi koje oni izluče prilikom uboda isti su kao i pre deceniju ili pre jednog veka. Nisu ni jači ni slabiji, pa su priče o mutiranim otrovima današnjih pčela, osa i stršljenova iracionalne i samo doprinose bespotrebnom širenju panike.

Ovo, za “Novosti”, tvrdi profesor dr Ljubiša Stanisavljević, rukovodilac Centra za biologiju pčela Biološkog fakulteta u Beogradu, komentarišući smrt Igora Pavlovića (35), koji je 5. aprila preminuo od posledica ujeda ose na carinskom terminalu kod Aerodroma “Konstantin Veliki” u Nišu.

- Otrovi pčela, osa i stršljenova su neurotoksini sličnog hemijskog sastava i istog nivoa otrovnosti koji u slučaju alergičnih osoba, nažalost, mogu da budu fatalni - objašnjava profesor Stanisavljević. - Razlikuju se jedino po količini otrova koju insekt ubodom ubrizga u ljudsko telo. Stršljen, na primer, s obzirom na to da je mnogo veći od ose i pčele, ubrizga i nekoliko puta više otrova. Ti otrovi se, međutim, nisu promenili i nisu mutirali poslednjih godina. Jer, da bi se na taj način promenili, moraju da mutiraju i žlezde koje te otrove luče. A to se, sigurno, nije dogodilo.

Svoje tvrdnje naš sagovornik potkrepljuje činjenicom da na našim prostorima nisu registrovane nove podvrste ovih insekata.

- U Srbiji su rasprostranjene kranjska i makedonska medonosna pčela, i drugih podvrsta nema - nastavlja Stanisavljević. - Životni vek “prolećnih” i “letnjih” pčela je od 40 do 60 dana, a zimskih do nekoliko meseci. Ako se tome dodaju i tri nedelje stadijuma od jajeta do izleganja, ni to nije dovoljno da se dogode mutagene promene na njihovim žlezdama koje luče otrove. Zato nema potrebe širiti paniku i tvrditi da su otrovi pčela, osa i stršljenova hemijski izmenjeni i smrtonosniji nego pre, na primer, bombardovanja 1999. godine, što se poslednjih godina često može čuti.

U Srbiji, ipak, od posledica uboda ovih insekata svake godine premine nekoliko ljudi. Lekari, međutim, naglašavaju da je reč o osobama koje su alergične na ujede ovih opnokrilaca, i da u slučaju takve preosetljivosti samo jedan ubod može izazvati anafilaktički šok i smrt.

- Nedavni tragični događaj iz Niša trebalo bi, sada na početku proleća, da bude opomena da se lekaru jave građani koji su i samo jednom imali izraženu lokalnu, a naročito neku od blažih sistemskih reakcija na ubod opnokrilaca, jer su oni rizična grupa u slučaju narednog uboda - naglašava docent dr Rajica Stošović iz Klinike za alergologiju i imunologiju KCS-a. - Izražene lokalne reakcije su, pre svega, jako crvenilo na mestu uboda prečnika većeg od 10 centimetara i bolan otok koji ne prolazi danima. Ovakve izražene reakcije uvek nose rizik da se pretvore u sistemsku reakciju posle narednog ujeda, odnosno da se preosetljivost ispoljava ne samo na mestu i oko uboda nego da se proširi na ceo organizam i ispolji koprivnjačom, otežanim disanjem, otokom jezika i gornjih disajnih puteva, gušenjem, padom pritiska, zujanjem u ušima, vrtoglavicom... Dešava se, nažalost, mada vrlo retko, i da prvi ubod opnokrilaca bude smrtonosan.

VAKCINA

PREMA rečima docenta dr Rajice Stošovića, sve osobe koje su već imale iskustvo sa izraženom lokalnom i blagom sistemskom reakcijom na ubod pčele, ose i stršljena trebalo bi da potraže savet alergologa koji će proceniti da li je reč o alergijskoj reakciji.

- Kod nas postoje vakcine protiv alergije na ubod ovih insekata - kaže naš sagovornik. - Imunoterapija, odnosno primena ovih vakcina, može da zaštiti organizam od uboda opnokrilaca. Ali ova imunoterapija traje najmanje pet godina, pa je zato važno da nam se alergične osobe jave na vreme.