Jeftinije je umreti u Rimu nego u Beogradu

PROSEČNOM čoveku više se isplati da umre u Rimu, Pragu ili Bratislavi nego u Beogradu, Nišu ili Novom Sadu. Da i stvarnost ponekad liči na crnohumorni vic pokazuju cene pogrebnih usluga koje su u ovim zemljama neuporedivo niže nego kod nas. Račun za poslednji ispraćaj u srpskoj prestonici može da bude i nekoliko puta veći od cene sahrane u manjim gradovima u unutrašnjosti.

Na velike razlike u cenama pogrebnih usluga ukazano je u jeku aktuelne borbe privatnika za ravnopravan status na tržištu sahranjivanja. Ekonomista Dragoljub Rajić izveo je računicu prema kojoj skromni ukop u Milanu, gde je prosečna plata 1.900 evra, košta oko 465 evra. U Pragu, sa srednjom zaradom od oko 1.200 evra, pogreb iznosi 405 evra, a u Bratislavi, gde zarađuju u proseku 1.000 evra, sahrana košta - 376 evra. Poslednji ispraćaj u Srbiji košta od 900 do 1.000 evra.

- U najvećem broju evropskih država javna komunalna preduzeća ne bave se pogrebnim delatnostima, već ove poslove dobijaju privatne firme - objašnjava Rajić. - Da bi prošla na tenderu, privatnici se trude da maksimalno spuste cenu i povećaju kvalitet. Kod nas to nije slučaj, jer pogrebne usluge pružaju javna preduzeća kojima se neracionalno gazduje.

Rajić kaže da u manjim gradovima u Srbiji troškovi pogreba iznose i tri puta manje nego što je to slučaj u Beogradu. Reč je o mestima koja nemaju javna pogrebna preuzeća, već se sahranama i grobljima bave privatnici.

Specijalizovana pogrebna javna preduzeća u Srbiji posluju u četiri grada - Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu - gde je rastanak sa ovim svetom i najskuplji. Predsednik udruženja privatnih pogrebnika Dragan Zdjelar ovu pojavu objašnjava monopolom komunalnih preduzeća, koja svoje gubitke prebijaju preko cena usluga.

- Osnovni troškovi sahrane koji podrazumevaju taksu, grobno mesto i ukop u Paraćinu koštaju 13.000 dinara. Isto to u Beogradu treba platiti između 50.000 i 60.000 dinara - navodi Zdjelar. - Moje preduzeće zapošljava pet radnika, a sa jednim više mogao bih da izvedem i hiljadu sahrana godišnje. Beogradsko preduzeće "Pogrebne usluge", poređenja radi, ima 430 stalno zaposlenih i oko 150 radnika po osnovu ugovora.

Neuređeno stanje u ovoj oblasti dovelo je i do velikih razlika u cenovnicima pogrebne opreme. Prema podacima Udruženja pogrebnika, prosečan hrastov sanduk za sahranjivanje u Beogradu za najmanje trećinu je jeftiniji kod privatnika. Sličan odnos cena važi i za čuvanje pokojnika u hladnjači, prevoz, pa i cene venaca i cveća.

Za vlasnika privatnog preduzeća "Funero" iz Subotice Jožefa Miškolcija, ključno je pitanje kvaliteta proizvoda i usluga, koji je znatno niži kod javnih preduzeća.

- Nama je zaista važno da kupac stekne poverenje u nas i da dođe ponovo. Cene usluga nismo menjali godinama, a kvalitet smo podigli na nivo koji nijedan javni monopolista ne može da postigne. Svaki naš radnik, koji je u kontaktu sa pokojnikom, obučen je u belu košulju sa crnom kravatom, prevozimo belim vozilima, a red postoji i kod postavljanja cveća na humku. Venci najbliže rodbine idu na vrh, a svaka traka mora da bude vidna i jasno čitljiva - nabraja Miškolci.

MONOPOL BEZ KVALITETA

KADA bi u Subotici moje preduzeće imalo monopol u sahranjivanju, tvrdim da bi svega godinu dana kasnije opao kvalitet - tvrdi Jožef Miškolci iz Subotice.

- Zašto bi monopolista bio motivisan da smanji cene svojih usluga? Važno je da se što više preduzeća takmiči za mesto na tržištu. Oprema i usluge sahranjivanja tako postaju jeftinije i kvalitetnije. To je i razlog što poslednji ispraćaj u Evropi manje košta nego u Srbiji - navodi ovaj subotički pogrebnik.

MANjAK MESTA NA GROBLjIMA

U ODREĐIVANjU cena grobnih mesta javnom komunalnim preduzećima u najvećim gradovima u Srbiji naruku ide i činjenica da su groblja tesna i bez projekata za proširenje. Manjak mesta za sahranjivanje i nedostatak urbanističkih planova, koji jasno predviđaju povećanje kapaciteta, javni pogrebnici koriste za "naduvavanje" cena grobnih mesta i grobnica. Večna počivališta u Beogradu dostižu i cenu od nekoliko desetina hiljada evra, a sve je više parcela kojima se trguje na sivom tržištu.