Komentar: Panama

NEMA više skrovitog mesta nigde na planeti. Stara narodna izreka mogla bi da glasi "Zaklela se zemlja poreskom raju da se sve tajne saznaju". Apsolutno niko nije siguran od "curenja" informacija i neće biti otkriven samo onaj koga niko ne želi da otkrije.

Edvard Snouden i Džulijan Asanž oborili su prvo drvo u šumi konspiracija i utrli put kojim su stigli papiri sa Paname. Svedoci smo najvećeg raskrinkavanja sumnjivih finansijskih transakcija državnika, kraljeva, biznismena, umetnika, sportista, mafijaša...

Osim toga, kad klupko krene da se odmotava, efekat je sličan grudvi snega koja se kotrlja nizbrdicom. U konkretnom "slučaju Panama", obelodanjena su imena klijenata jedne advokatske kompanije, ali i ona sama, njeni vlasnici i trag koji vodi u dubinu nemačke istorije. Otkriveno je da je osnivač i suvlasnik agencije "Mosak Fonseka", Jirgen Mosak (68), sin naciste.

Na svetlost dana izvučena je i jedna od najmisterioznijih figura Nemačke, Verner Maus, agent koji je, za SAD, pregovarao sa kolumbijskom gerilom i libanskim Hesbolahom o puštanju na slobodu otetih američkih državljana. On je ušao u trag Rolfu Polu, teroristi RAF. Mausa je angažovala i Nemačka, a stekao je nadimak Institucija M. Fantomske firme u poreskim rajevima bile su mu potrebne da sakrije gigantske provizije svojih sumnjivih dilova.

Panama, nimalo slučajno lansirana u Nemačkoj, eksplodirala je u celom svetu. Možda je Maus (što u prevodu znači miš) mislio da se sakrio u mišju rupu na Panami. Sada je jasno da je najveća iluzija savremenog doba, upravo ta da istina o bilo čemu i bilo kome može da ostane tajna.