Vojska će čuvati granicu

SAVET za nacionalnu bezbednost trebalo bi da naloži pojačanu pripravnost Vojske Srbije, što bi podrazumevalo da njene jedinice pruže podršku policiji u obezbeđivanju granice prema Makedoniji od rastućeg talasa migranata - saznaju "Novosti".

Ovo bi, prema našim informacijama, trebalo da bude konkretan odgovor države na pojačanu migrantsku krizu i nagomilavanje izbeglica na našim južnim međama, posle odluke Austrije da uvede dnevne kvote za njihov prihvat i tranzit.

Vojska Srbije napraviće u sledećih nekoliko dana konkretan plan aktivnosti, čiji će nosilac, kako se pretpostavlja, biti Četvrta brigada VS, zadužena za jug Srbije. Izvori "Novosti" potvrđuju da će njene jedinice biti odmah dignute na noge, kako bi u najkraćem roku mogle da izađu na državnu liniju prema Makedoniji.

U Grčkoj se trenutno, prema procenama, nalazi oko 15.000 izbeglica i ekonomskih migranata, spremnih da nastave ka Zapadnoj Evropi, a priliv iz Turske se ne zaustavlja. Oko 1.000 azilanata "zaglavljeno" je i u Makedoniji, i svakog trenutka preti opasnost da se ova reka prelije u Srbiju. S obzirom na to da su sve ostale zemlje na balkanskoj izbegličkoj ruti pojačale kontrole, a Slovenija već izvela vojsku na granice, realna je opasnost da migranti ostanu zaustavljeni u našoj zemlji.

Osim što je sve više migranata na granici Makedonije i Srbije, problema zbog njih ima i na graničnom prelazu Batrovci, gde se u sredu formirala kolona kamiona duga oko osam kilometara, zbog strože kontrole. Zbog svega ovoga premijer Vučić je u sredu sazvao sednicu Biroa za kontrolu službi bezbednosti.

- Sve službe bezbednosti u stanju su pripravnosti zbog migrantske krize - izjavio je ministar pravde Nikola Selaković.

Nebojša Stefanović na sastanku ministara zemalja sa balkanske rute

Zato je Biro predložio predsedniku države da sazove sednicu Saveta za nacionalnu bezbednost na kojoj će se raspravljati o usložnjavanju bezbednosne situacije u regionu.

- Puna pripravnost službi podrazumeva i Vojsku Srbije, koja će biti uključena u skladu sa važećim zakonodavstvom i o tome će odlučivati Savet za nacionalnu bezbednost i predsednik republike - rekao je Selaković, i dodao da naša zemlja beleži sve veći priliv ekonomskih migranata, koji su i agresivniji. - Srbija neće podizati ograde i zidove, ali će na prvom mestu štititi svoje interese.

U isto vreme u Beču su se okupili ministri zemalja sa balkanske rute, koji su zaključili da talas migranata mora biti ograničen zbog bezbednosnih razloga, problema sa integracijom izbeglica i nedostatka novca. Zatraženo je formiranje zajedničkih standarda za registraciju i kriterijuma za prijem samo onih koji imaju realne šanse da dobiju azil.

- Ukoliko Nemačka i Austrija ne zatvore granice za prijem izbeglica, ni Srbija to neće učiniti. Ali Srbija ne može da bude kolektivni centar. Poštujemo ljudska prava, saosećamo sa izbeglicama rata jer smo i sami to iskusili na svojoj koži, ali isto tako moramo misliti na naše građane i njihove interese - rekao je ministar policije Nebojša Stefanović.

On je zapitao kako da Srbija ili Makedonija prime migrante koje ne žele druge države.

Srpski šef diplomatije Ivica Dačić rekao je da naša zemlja nije u situaciji da dozvoli da se migranti, čiji je priliv kontinuiran, zadrže i ostanu duže ovde ako zemlje na gornjem toku rute obustave njihov prolaz, a zemlje krajnje destinacije prijem. On je objasnio da smo spremni da pružimo privremeni smeštaj i negu za 6.000 ljudi, što odgovara prilivu od dva do tri dana:

- Ali ne možemo da dozvolimo da Srbija postane sklonište za desetine hiljada njih, niti možemo da primimo nazad one koji su tranzitirali preko naše teritorije, a nisu dobili azil u EU.

Sastanak u Beču protekao je bez predstavnika Grčke, jer ona, kako je objasnio austrijski šef diplomatije Sebastijan Kurc, "ne pokazuje spremnost da smanji protok migranata". Lista zvanica obuhvatila je predstavnika naše zemlje, Bugarske, Slovenije, Hrvatske, Albanije, BiH, Crne Gore, Makedonije i Kosova. Ocenivši da je u pitanju "neprijateljski potez Beča", Atina je dan uoči okupljanja zvanica uložila protest, a grčki ministar za migracije Janis Muzalas je upozorio da ova zemlja može staviti veto na odluke Unije:

Južno od Srbije grupisano više od 15.000 migranata

- Sa pojedinim državama ćemo se naći u telima EU kada se bude razgovaralo o raspodeli subvencija za poljoprivredu ili kada treba da podržimo njihovo pristupanje Uniji. Upozorenje se tiče svih zemalja koje pokazuju antigrčki stav i rasistički se ponašaju prema migrantima. Moglo bi da bude blokirano i dalje približavanje kandidata za prijem u EU.

U međuvremenu, mađarski premijer Viktor Orban zatražio je referendum o planu EU za uvođenje kvota za raspodelu migranata među članicama.