Migrantska kriza: Austrija i balkanske zemlje jačaju pritisak na EU

Austrija i balkanske zemlje razmatrali su danas u Beču načine da se zaustavi priliv migranata, što je, po rečima austrijske ministarke policije Johane Miki-Lajtner, "pitanje opstanka" za Evropsku uniju, nagoveštavajući da će sastanak u četvertak ministara unutrašnjih poslova i pravosuđa EU u Briselu biti težak, piše agencija Frans pres.

"Treba da smanjimo priliv migranata sada. To je pitanje opstanka za Evropsku uniju", rekla je austrijska ministarka unutrašnjih poslova Johana Miki-Lajtner na današnjoj regionalnoj konferenciji u Beču.

Posle Austrije, koja je petak uvela dnevne kvote za ulaz migranata na njenu teritoriju, glavne tranzitne zemlje su drastično zaoštrile uslove ulaska što je imalo kao posledicu nagomilavanje migranata u Grčkoj, gde se nalazi blokirano 12.000 ljudi.

Ekonomski migranti kao i ljudi koji putuju bez ličnih dokumenata, urednih dokumenata ili koji daju lažne izjave, od sada se odbijaju na granicama, prema sporazumu koji će biti predstavljen evropskim ministrima uutrašnjih poslova u četvrtak u Briselu.

U zajedničkom saopštenju posle sastanka u Beču, predstavnici Albanije, Austrije, Bosne, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Srbije, Slovenije i Kosova, naveli su da "priliv migranata preko Balkana treba znatno da bude smanjen" uprkos rezervi Evropske komisije prema načinima na koji se to čini.

"Želimo da izvršimo pritisak na EU da se usvoji zajedničko rešenje", rekla je Miki-Lajtnerova.

Austrija želi da njen sused Nemačka, s kojom je do sada zajedno delovala, usvoji plafon za prijem izbeglica. "Očekujemo da Nemačka kaže da li je još spremna da prima izbeglice i koliko njih, ili nije više spremna na to", rekao je austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc za nemački list Bild.

Austrija je ograničila na 37.500 broj novih tražilaca azila koje je spremna da prihvati ove godine.

Posle prolaza stotina hiljada migranata poslednjih meseci, Austrija i balkanske zemlje su postale nestrpljive pred nemoći EU da upravlja prilivom i da usvoji mehanizam za trajnu raspodelu migranata koji je predložio Berlin, ali koji su odbile neke zemlje, kao što su Francuska i Mađarska, podseća AFP.

Zbog organizovanja današnje regionalne konferencije austrijsku vladu su žestoko kritikovali Grčka i Nemačka, optužujući je za manjak solidarnosti, ali i EU, koja je izrazila strahovanje za moguću "humanitarnu krizu", posebno u Grčkoj, ako tamo i dalje ostanu blokirane hiljade migranata.

Od nedelje Makedonija je blokirala prolaz Avganistancima koji u Evropu stižu preko Grčke i koji žele da putuju dalje ka severu i traži od Sirijaca i Iračana da imaju lična dokumenta pored papira o prolazu koji izdaju grčke vlasti u centrima za registraciju.

Na terenu nove mere imaju za posledicu ponekad dramatičnu humanitarnu situaciju. Na grčko-makedonskom graničnom prelazu Idomeni tako je jedna Sirijka koja putuje sa dvoje male dece odbijena zato što mlađe dete nema pasoš.

Austrija je objavila da će poslati dodatne policajce na tu granicu gde je već 130 stranih policajaca raspoređeno sredinom februara.

Više od 102.000 migranata i izbeglica stiglo je na grčka ostva sa turske obale od januara, saopštila je Međunarodna organizacija za migracije. Tokom 2015. bilo ih je više od 850.000.