Diplomate vrbuju naše genijalce

DOK s jedne strane u Srbiji nema posla, s druge, potražnja za računarskim tehnolozima, programerima, IT genijalcima u povoju, kao i za već iskusnim stručnjacima - neprestano raste. Procenjuje se da imamo oko 10.000 ovakvih strčnjaka, dok je potreba za njima i tri puta veća. Pomama za njima vlada u Evropskoj uniji, Kanadi, Australiji, Americi... Samo u ovom momentu Nemačka traži oko milion programera. Nije čudo, zato, što našu pametnu decu strane ambasade i kompanije vrbuju još u školama i na fakultetima, i što srpski hedhanteri - “lovci na glave” imaju pune ruke posla.

Čini se da mladim talentima, odličnim đacima i studentima, nikada nije bilo lakše da odu u inostranstvo nego danas. A Srbiji da bez njih ostane. Ta pametna deca, koja su se opredelila uglavnom za tehničke fakultete, a pre toga za matematičku gimnaziju, vrlo rano dobijaju ponude za školovanje u inostranstvu.

- Već po završetku gimnazije, pogotovo najbolji đaci, koji su pobeđivali na međunarodnim olimpijadama, imaju ponude sa Oksforda, Kembridža, Harvarda, da tamo nastave školovanje - kaže profesor Branko Kovačević, dekan Elektrotehničkog fakulteta, bivši rektor Beogradskog univerziteta. - Tako učenici matematičke gimnazije, nažalost, vrlo rano razmišljaju o odlasku u inostranstvo. To se dešava i kod nas na fakultetu. Naši studenti iz oblasti koje su deficitarne, pre svega računarske tehnologije i računarske tehnike, interesantni su kompanijama. Već od treće godine studija angažuju ih za svoje projekte, a one završnih godina zapošljavaju na određeno vreme. Čekaju ih da diplomiraju.

Kako profesor Kovačević kaže, praktično svi studenti računarske tehnike, više od 100 studenata, obezbeđuju sebi školarine i egzistenciju već od treće godine. Kompanije kao što su “Majkrosoft”, “Cisko”, “Huavej” zapošljavaju nekoliko stotina naših ljudi na kavalitetne poslove u stručnom smislu i dobro su plaćeni.

- I same ambasade traže da prikažu svoj školski sistem našim studentima - tvrdi profesor Kovačević. - Australiji, Kanadi, skandinavskim zemljama, Evropskoj uniji, trebaju talentovani mladi ljudi da bi radili u njihovoj privredi, da bi jačali njihovu ekonomiju. Zato ambasade ovih zemalja redovno šalju ponude sa svojih univerziteta, da ih postavljamo na studentski sajt. Koji su uslovi, kako da se ode na njihov univerzitet, kako da se dobije stipendija, da se oslobode školarine. Studentima nikad nije bilo lakše da odu u inostranstvo, jer je navala iz celog sveta na dobre i talentovane studente.

Po rečima našeg sagovornika, tržište ovih zanimanja je deficitarno ne samo kod nas, nego svuda u svetu.

- Statistika kaže da Nemačka traži milion programera i 400.000 različitih inženjera - objašnjava Kovačević. - U pitanju je tržište celog sveta, ali prednost imaju studenti baš zemalja u tranziciji, naše i ostalih centralne i jugositočne Evrope. To su još dobri školski sistemi, kompatibilni sa nemačkim sistemom. Naše školstvo je i pravljeno po uzoru na nemačko još od Dositeja. Kao i francuska, ruska, i naša škola je jaka tradicionalna, gde deca dobijaju neophodno fundamentalno znanje. Uz to, po završetku studija, ovde i nema pravog posla za tu decu. Zato i odlaze u inostranstvo gde mogu da rade, i zarade.

Osim mladih talenata, na ceni su i stručnjaci iz oblasti IT tehnologija, programerstva, menadžeri, ali sa dugogodišnjim iskustvom. Ovi stručnjaci ne traže se preko oglasa, već se “lov” na njih organizuje preko specijalizovanih “hedhanting” agencija.

- Većina takozvanih lovaca na glave danas se preorijentisala na IT sektor - kaže Branko Babić, urednik portala “Unapredi karijeru”. - “Hedhanteri” su se pojavili u poslednjih nekoliko godina i njih koriste uglavnom renomirani poslodavci, koji imaju želju da nađu idealnog kandidata sa bogatim radnim iskustvom i kvalitetima. Uglavnom se “hedhanteri” angažuju za rukovodeća radna mesta jer njihove usluge nisu jeftine i ne isplati se angažovati ih da posreduju za niža radna mesta.

Duže od decenije “hedhantingom” bavi se Saša Timbal, iz Novog Sada. Njegova agencija se upravo bavi pronalaženjem ljudi za firme. Za rukovodeće, visoke menadžerske funkcije, direktorske, ne raspisuju se oglasi, već se unajmljuju “lovci”.-

- Domaće, ali i strane kompanije angažuju nas za takozvane teže pozicije, jer oni ne traže od nas mlade koji nemaju iskustva, već ako govorimo o programerima - iskusne programere, za menadžerske i direktorske pozicije - kaže Timbal. - Imam klijenata i iz inostranstva, domaćih ili stranih furmi koje imaju kancelarije u Srbiji. Sledeći korak koji “hedhanteri” preduzimaju jeste stupanje u kontakt sa potencijalnim radnicima zainteresovanim za promenu kompanije. Nakon stupanja u kontakt, obavlja se informativni razgovor, i ukoliko radnik odgovara određenom poslodavcu, rade se dalje psihološka testiranja, provere kvaliteta znanja radnika i slično, kako bi se videlo da li se radnik uklapa u profil traženog radnog mesta.

Kako Timbal ukazuje, njegovo polje je IT industrija i posle 10 godina iskustva, pre svega ljude pronalazi u svom okruženju, a zatim po preporuci.

- Idealno je kada do kandidata, koje od mene kompanija traži, dođem putem preporuke, jer tada dobijam informacije o čoveku od njegovog poznanika - kaže Timbal. - Kada tako zaposlim kandidata, znam da će biti uspešno. Drugi način na koji dolazim do ljudi je preko socijalnih mreža. Suštinski, naše tržište programera, iskusnih menadžera uopšte nije za potcenjivanje. Ali je potražnja toliko velika, da nam barem tri puta više nedostaje.

FOND ZA MLADE TALENTE

- VEĆ deset godina imamo Fond za mlade talente Republike Srbije, koji raspisuje konkurs svake godine i daje stipendije talentovanim studentima za školovanje u inostranstvu i kod nas - kaže profesor Branko Kovačević. - Daje se 1.000 stipendija u zemlji i 500 u inostranstvu. S tim što studenti koji uzmu stipendiju imaju obevezu da potpišu ugovor da će određeni broj godina započinjati svoju stručnu karijeru u zemlji. Grad Beogard od ove godine kao lokalna samouprava ima svoj Fond za talente koji će se odnositi samo na područje Beograda. Fonda za mlade talente Republike nagrađuje studente koji su osvajali nagrade na takmičenjima, koji su pobeđivali na međunarodnim i internacionalnim takmičenjima, kao i domaćim koje priznaje Ministartsvo prosvete nauke i tehnološkog razvoja.