KOMENTAR: Praznovanje

Danas je Sretenje Gospodnje. Simbol borbe protiv tuđina i stvaranja moderne srpske države. U tuđini, gde stoluju naše ambasade, o tome ni abera. Zbog štednje tamo neće biti obeležen Dan državnosti! Kao što bi se pravdali nekadašnji aktivisti: vežba "ništa nas ne sme iznenaditi", odložena je zbog kiše! Nekad zbog kiše, danas zbog stezanja kaiša!

Nismo se, međutim, proslavili ni na domaćem terenu. Sretenje, kao najveći državni praznik, nije se dovoljno "primio" u našoj tradiciji. I naša internet-anketa potvrđuje da gotovo 50 odsto ispitanika nije "prihvatilo" Sretenje.

Zašto naše praznike malo više ne slavimo i poštujemo? Tačno je da je ovo "mlad" praznik koji se slavi od 2001. godine. Ali, isto tako izgleda da mi ni sami sebe dovoljno ne poštujemo. Generalno, ipak, raspolućenost u narodu stvara konfuziju. Stalne su podele na Evropljane i antievropljane, Jugoslovene i antijugoslovene, komuniste i antikomuniste... I tako unedogled.

Ta naša zaglavljenost između Istoka i Zapada najbolje se vidi na proslavi u Marićevića jaruzi. Godinama tamo izbijaju incidenti, pa ovo mesto najviši državnici zaobilaze u najširem luku. Zviždanje, gađanje orkestra grudvama su nezaobilazni deo "folklora".

Da se ne samo od ove jaruge ne prave kaljuge i da se ovaj praznik afirmiše na pravi način moraju da porade svi, od nadležnih ministarstava, škola, medija... Nije dovoljno da se ne radi dva dana, pa da to bude državni praznik.

Svi odgovorni treba da rade na jedinstvu, a ne da generišu svađe i podele. Da rade na povezivanju Srba ma gde oni živeli, stvaranju zajedničkih vrednosti i identiteta.

Naravno, ne treba težiti da svi isto mislimo. Ali je poželjno da se barem razumemo i uvažavamo. Jer, Srbija je iznad svih nas.