Banke same kreče fasadu, a građani sa opštinama

LOKALNA samouprava će, po novom zakonu o stanovanju, moći da odredi zone u kojima bi vlasnici stanova bili obavezni da poprave fasade, krovove i liftove. Opštine i gradovi moći će i da, na osnovu rešenja građevinskog inspektora, narede stanarima da poprave fasadu, instalacije ili druge delove zgrade, ukoliko stručna osoba ustanovi da oni ugrožavaju bezbednost ljudi. Ostavljena je mogućnost i da se taj posao uradi prinudno, odnosno da opština ili grad angažuju majstore, a da taj račun stigne na adresu vlasnika nekretnina.

Gradski menadžer Goran Vesić, međutim, tvrdi da će Beograd samo delimično iskoristiti ovu mogućnost, odnosno da će obavezu da popravljaju fasade imati samo firme i državni organi. Prema njegovim rečima, stanarima neće biti nametnuta ova obaveza, ali će im grad pomoći da reše probleme sa uređenjem fasada. On napominje da je svrha uvođenja kategorije javnog interesa, koja se prvi put spominje u novom zakonu o stanovanju, da svaka zgrada bude bezbedna ne samo za njene žitelje nego i za prolaznike.

- Lokalnoj samoupravi je ostavljena mogućnost da definiše zone u kojima propisuje izgled fasade. To ćemo iskoristiti kada su u pitanju poslovne zgrade i one koje su u javnoj upotrebi, koje koristi lokalna samouprava, državna uprava, javna preduzeća, kompanije, banke, osiguravajuća društva - objašnjava Vesić. - Odredićemo im rok u kojem ih moraju okrečiti. Očekujemo da ćemo na taj način urediti bar četvrtinu fasada u centru. Jer, nema razloga da neka banka ne održava svoju fasadu, koja ruži grad. Nećemo više tolerisati, da stoje grafiti mesecima, a oni imaju pare i mogu to da urade.

Vesić ističe da će Beograd stanarima ponuditi posebne programe za uređenje fasada, liftova i ravnih krovova, jer im novi zakon daje "zeleno svetlo" za to.

- S obzirom na materijalno stanje ljudi nije normalno da propišemo obavezu uređenja fasade, ali je činjenica da se taj posao mora odraditi - kaže gradski menadžer. - Imali smo ozbiljan problem sa državnom revizijom, i stavljena nam je primedba da kao lokalna samouprava ne smemo da učestvujemo u uređenju fasada, jer je to privatna svojina vlasnika stanova. Zamerali su nam da nemamo pravo da državne pare trošimo za tako nešto. Sada kada je uveden javni interes, stvorena je zakonska mogućnost da lokalna samouprava kreira programe kojima će obezbediti deo sredstava.

Vesić kaže da će tokom sledeće godine grad pokrenuti program i ponuditi stanarima da se "udruže". Plan je da lokalna samouprava finansira od 10 do 30 odsto radova, a da ostatak plate vlasnici nekretnina, na više mesečnih rata.

- Svakodnevno se suočavamo sa problemima zbog dotrajalih fasada. Ne prođe dan da se neka ne obruši na ulicu i ne ugrozi bezbednost ljudi, jer se godinama ne održavaju i naprosto im je prošao vek - kaže Vesić. - Ove godine ćemo renovirati 40 fasada na Kosančićevom vencu, a počeli smo i u Karađorđevoj ulici.

I pomoćnica ministra građevine, saobraćaja i infrastrukture Jovanka Atanacković smatra da će se usvajanjem novog zakona konačno uvesti red i u spoljni izgled zgrade, odnosno fasade.

STRADAJU LjUDI I AUTOMOBILI

Zgrade u gradskom jezgru, koje su i najstarije, su u najlošijem stanju. Tako je proteklih godina zabeleženo na desetine povreda, poput slučaja mladića na kog se u Makedonskoj ulici u Beogradu obrušila fasada. Pre tri godine je povređena devojka na koju je pala nadstrešnica i deo fasade sa zgrade banke u Bulevaru kralja Aleksandra. U novosadskoj Futoškoj ulici je deo fasade uništio automobil koji je bio parkiran ispred zgrade, dok se u Prokuplju u septembru obrušila fasada sa terase u pešačkoj zoni u centru grada.