“NE” istopolnim brakovima

BRAK se zasniva na zajednici muškarca i žene i istopolni brakovi nisu dozvoljeni Prednacrtom Građanskog zakonika - rekla je Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda i član Radne grupe za izradu GZ, na javnoj raspravi u Apelacionom sudu, u Novom Sadu. Kao alternativu, GZ ostavlja mogućnost da se, ako se tokom javne rasprave pokaže takva potreba, pitanje istopolnih zajednica uredi posebnim zakonom.

Kao alternativni član data je mogućnost da se odredba po kojoj je brak zajednica suprotnih polova - izbriše. Upravo ovaj deo izazvao je najviše reakcija prisutnih.

- Pokret Dveri pozdravlja član po kojem brak između istopolnih osoba ne bi bio moguć, ali je za nas sporan eventualni zakon o istopolnim zajednicama - rekao je predsednik ovog pokreta Boško Obradović. - Takođe je sporna eutanazija, jer je to u krajnjem slučaju ubistvo, iako iz milosrđa, kao što je sporna i zabrana fizičkog kažnjavanja dece, jer ga treba razlikovati od zlostavljanja, i država ne treba totalitarno da zadire u porodične odnose. U krajnjoj instanci, to može da dovede do oduzimanja dece po ko zna kakvim prijavama.

Sudija Andrejević predstavila je i ostale odredbe Prednacrta koje su izazvale dosta polemike u javnosti, a među kojima je surogat materinstvo. Takođe je predstavila mogućnost formiranja alimentacionog fonda iz kog bi se isplaćivala izdržavanja za decu koju su roditelji posle razvoda zaboravili.

Dveri su osporile i rađanje za drugoga, jer to krši dostojanstvo i majke i deteta, pozvavši se na osuđujući stav Saveta Evrope.

- Nadam se da ideja pisaca zakona nije bila da se od Srbije napravi zemlja za trgovinu materinstvom - rekao je Obradović, i pozdravio zakonsku definiciju da je porodica osnov društva, zbog čega će uživati posebnu zaštitu države, kao i mere za podsticaj rađanja, uvođenje alimentacionog fonda, zabranu kloniranja, eventualno izjednačavanje građanskog i crkvenog braka.

Prednacrtom su posebno razrađeni imovinski odnosi između bračnih drugova.

- Namera nam je bila da se svakom omogući da ugovorom po svojoj želji uredi bračne imovinske odnose (bračni ugovor), a da se država umeša samo ukoliko supružnici ovu oblast nisu uredili - kaže sudija Andrejević. - U tom slučaju, predlog je da se kao zajednička imovina ne deli samo ono što su stekli radom u braku, kao što je do sada bio slučaj, već da se dele i prihodi od posebne imovine (npr. kirija ili novac od prodaje nasleđenog stana).

GZ predviđa i da obaveza izdržavanja supružnika ne bude limitirana kao do sada na pet godina, pa ukoliko neko hoće da produži taj rok, mora da pokrene novu parnicu. Ideja je da sud odmah, u zavisnosti od okolnosti, može da dodeli neograničeni rok izdržavanja.

Ubuduće će biti povećan i broj razloga zbog kojih je moguće tražiti nematerijalnu odštetu, pa će se na spisku, pored povrede časti, ugleda i dostojanstva, naći i briga i gubitak ploda.