Dr LJubivoje Stojanović: Sava, Dositej i politikanti

SVETI Sava, kao "nebeski čovek i zemaljski anđeo", uvek je u prvi plan stavljao dobrobit drugih i služenje Bogu i čoveku. Nije sam sebi bio cilj i svrha, tako da nikako ne možemo govoriti o njegovoj želji za slavom koja podrazumeva stvaranje sledbeničkih odnosa sa drugim ljudima.

Sebedavanje i služenje u smislenom krstonošenju i odlučnom idenju uskim putem vere su glavne odrednice njegovog opredeljenja za delo vere. Zbog toga je on stvarni hristonosac koji u prvi plan stavlja žrtvu prevazilazeći tako koristoljublje i interes, kojima su opterećeni stvaralački pokušaji svih neuspešnih pojedinaca i kolektiviteta.

Samo onda kad na ovakav način pristupimo njegovom svetiteljskom podvigu, razumećemo sav besmisao onih koji pokušavaju da ovom podvižniku vere nametnu ideološku odrednicu u nameri da opravdaju kolektivnu sebičnost koju su samovoljno izabrali kao način svog postojanja. Na taj način svojom sebičnošću zaklanjaju svetost podviga ovog divnog svetitelja koji je sebe nesebično prinosio Bogu, svetu i čoveku trudeći se da obuzda unutarcrkvenu gordost "velikih" naroda koji su previđali da čovek uzrasta stvarno samo onda kad služi svima. To nikako nije bunt jednog nezadovoljnika, kako je u ono vreme mislio jerarh-vlastodržac Dimitrije Homatijan. Reč je o aktu hristolike slobode koja podstiče crkveno stvaralaštvo tako što obogaćuje crkvenu zajednicu bogosluženjem na razumljivom jeziku i crkvenim poretkom u još jednom krštenom hrišćanskom pravoslavnom narodu.

Važno je sve ovo razumeti na pravi način kako ne bi došlo do daljih pogrešnih slika o svetiteljskom podvigu našeg prvojerarha Svetoga Save. On nije želeo slavu za sebe, tako da nije dobro podvoditi pod politikantstvo bilo koje vrste i bilo kog vremena njegovo uzvišeno delo. Trudeći se u svoje vreme nije želeo da zaustavi životne tokove samo na sebi i svom vremenu. Dobro je razumeo jevanđeljsku opomenu izabranom narodu povodom vezivanja za "oca naroda" Avrama, koja je jasna i nedvosmislena. Ta opomena i pouka glasi: "Bog od kamenja može podići decu Avramovu". Šta to znači? Jasno je da je reč o pozivu u stvaralačku neprestanost, a ne o negiranju bilo koga. Radi se o pozivu iz sledbeničkog pasivizma i jevanđeljsku dobrodelatnost koja je zasnovana na iskrenom bogoljublju i čovekoljublju. Ta opomena srpskom narodu bi u naše vreme, i u svakom drugom vremenu glasila: "Bog može od kamenja načiniti decu Svetoga Save!" Ali to nije smisao ni cilj onoga što je ovaj svetitelj želeo i činio. Zbog toga je opasno ako bilo ko pomisli da njegovo delo pretvori u ideologiju svetosavlja sa željom da sve obesmisli sukobom sa neistomišljenicima.

Svedoci smo višedecenijskih sukoba ideologija "svetosavlja" i "dositejevštine" kojima su pojedinci nesvesno podlegli prihvatajući sukob kao meru. Pogrešno tumačeći događaje suprotstavljaju bekstvo mladog princa Rastka u manastir i jerođakona Dositeja iz manastira. Ako bismo svi malo dublje sve razmotrili, videli bismo da su obojica pobegli iz raskoši i sigurnog uhljebija u podvig sebedavanja za veru. Naravno, svako na svoj način. Ali sigurno je da je raskoš vladarskog doma i fruškogorskog manastira onog vremena bila skoro istovetna, ako ne i veća u fruškogorskom manstiru. Nijedan od njih se nije mirio sa gotovom situacijom, nije ih porobila naslednička logika kojoj podležu mnogi njihovi vršnjaci kroz vekove. Pitanje je šta bi bilo sa mladim Dimitrijem, kaluđerom Dositejem, da je dečanski iguman bio hrabar kao svetogorski monasi koji su mudro i odvažno od početka do kraja ispunili dogovor sa monaholjubivim princom?

Bilo kako bilo, smatram da je neumesno više suprotstavljati Svetog Savu i kaluđera Dositeja, svetitelja i prosvetitelja. Na to nas najpre obavezuje mirotvorstvo Svetoga Save, ali i borba protiv sujeverija koju je vodio Dositej. Njemu je smetala neprosvećenost i pasivizam u veri, nikada Dositej nije bio ni ateista ni agnostik.

Dr Ljubivoje Stojanović, protojerej