Spremni smo da zaštitimo svoje granice

AKO Nemačka, Austrija, Slovenija i Hrvatska rigorozno pooštre kontrole prema izbeglicama, odnosno zatvore granice, to isto uradiće i Srbija. Ovo su u utorak, u nešto uvijenijoj formi, potvrdili srpski zvaničnici,

- Situacija sa migrantima je sve složenija i ozbiljnija, ali građani ne treba da brinu - poručio je premijer Aleksandar Vučić. - Narednih dana je za očekivati da Austrija suspenduje Šengenski sporazum. Onog sekunda kada to uradi, isto će uraditi i Slovenija. Onda to komplikuje sve odnose ovde.

Premijer će do kraja nedelje o migrantskoj krizi razgovarati i sa šefom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom. Vučić je izjavio i da je upoznat sa inicijativom slovečkog premijera Miroslava Cerara.

- Mi ćemo znati i umeti da zaštitimo naše državne i nacionalne interese, ma koliko to komplikovano bilo. Radićemo tesno u saradnji sa evropskim zemljama... Nadam se da ćemo uspeti da sačuvamo i mir i stabilnost, iako to neće biti jednostavno - kaže Vučić.

Pošto se očekuje da će Austrija, Slovenija i Hrvatska uvesti oštru kontrolu granica, logično je da će to učiniti i Srbija i Makedonija, najavio je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić:

- Niko od nas ne može očekivati da izbeglice ostanu u Srbiji, niti ćemo dozvoliti da se ovde vraćaju. Niko neće ostati u Srbiji, osim onih koji traže azil. Ne možemo da dozvolimo da se napravi kolaps na Zapadnom Balkanu koji bi postao sabirni centar.

Dačić se zapitao i zašto niko od migranata ne ide na Kosovo koje je, kako govore, "centar demokratije i razvoja i velika prosperitetna teritorija".

I on i Vučić složili su se tokom razgovora sa slovenačkim šefom diplomatije Karlom Erjavecom da je trenutno najvažnije unaprediti saradnju na zapadnobalkanskoj ruti da bi sve aktivnosti bile blagovremeno koordinisane.

Od početka godine do 17. januara u našu zemlju je ušlo oko 37.000 ljudi.

- Srbija će se ponašati u skladu sa ponašanjem svih zemalja na izbegličkoj ruti - najavio je za "Novosti" Ivan Mišković iz UNHCR.

On je potvrdio da je Hrvatska već donekle pooštrila kontrole i proverava nacionalnost izbeglica koje stižu na njenu teritoriju. Preko Šida svakog dana prođu dva do tri voza sa maksimalno 940 migranata. Broj se malo smanjio ove nedelje zbog vremena, pa se kreće između 1.000 i 1.250 dnevno. Prošle nedelje je dnevno stizalo između 2.500 i 3.000. U "špicu krize", brojka je premašivala 7.000. Tako je lane kroz zemlju prošlo neverovatnih 579.518 ljudi.

Ovakav trend mogao bi da se nastavi na proleće. Osim iz Iraka, Sirije i Avganistana, migranti i dalje stižu i iz Irana, Somalije, Eritreje, iako je dogovor na balkanskoj ruti da oni nemaju prolaz, jer ne mogu da dobiju azil u EU.

- Na terenu vidimo da izbeglice iz ovih zemalja ipak uspevaju da prođu kroz Makedoniju i uđu u Srbiju. Hrvati ih vraćaju nama i njima preostaje samo da se smeste u neki prihvatni centar i pokušaju da traže alternativne puteve za dalje. Opet cveta šverc migranata, kako iz Makedonije, tako i ka Mađarskoj i Rumuniji - kaže Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

On objašnjava da migranti više na ulasku ne dobijaju potvrde o nameri da zatraže azil, kao do sada. Takvih potvrda je izdato samo 187. Preostali su dobili tranzitne papire, uz koje imaju 72 sata da napuste Srbiju.

NEMAČKA SPUŠTA RAMPU?

BERLIN bi uskoro mogao da donese odluku o zatvaranju nemačkih državnih granica. Ukoliko kabinet kancelarke Angele Merkel (na slici) bude prinuđen da prihvati takozvani Plan B za Balkan, migrantska ruta kojom mesecima kulja reka izbeglica, biće presečena. Nemačka, naravno, ovo ne može da uradi sama, već bi takav scenario bio proizvod dogovora sa drugim državama preko čijih teritorija vodi utabana staza, kojom očajnici mesecima u buljucima pristižu iz Afrike i sa Bliskog istoka.

Ka ovakvom rešavanju problema naginje i šef austrijske diplomatije Sebastijan Kurc, a vlada u Berlinu već je o zajedničkim koracima u tom pravcu razgovarala sa zvaničnicima u Beču i Ljubljani.

Koliko traje ova najveća migrantska kriza u Evropi, toliko je dugo Merkelova izložena kiši kritika i pritiscima i iz sopstvene Demohrišćanske stranke zbog svoje politike otvorenih vrata. Sada je Aleksander Dobrind, član bavarske ekspoziture demohrišćana, otvoreno u javnost izašao sa ocenom da "Nemačka mora da se priprema za trenutak kad će zatvaranje granica biti neizbežno, a taj momenat nije daleko".

- Kancelarkina tvrdnja da će zatvaranje granica ugroziti Evropu ne stoji - kaže Dobrind. - Stvar je potpuno obrnuta: nezatvaranje granica, dalji status kvo, oborio bi Evropu na kolena.

Merkelova je ovih dana dobila i pismo sa više od 30 potpisa poslanika bavarske skupštine, iz redova Hrišćansko-socijalne unije (CSU), u kome se zahteva promena zvaničnog državnog kursa u politici prema izbeglicama i utvrđivanje gornje granice doseljavanja. Više od 200.000 pridošlica godišnje, bez obzira na to da li je reč o onima koji beže od rata ili pak traže azil zbog političkog progona, Nemačka ne može da podnese, stoji u pismu.

(I. S.)