Srbiju sada sve manje tužakaju u Strazburu

SRBIJA više nije u samom vrhu po broju tužbi građana pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu. Sa nekadašnjeg neslavnog petog mesta pali smo na jedanaesto, a prema rečima Dragomira Milojevića, predsednika Vrhovnog kasacionog suda, broj predstavki se sa oko 12.000 "survao" na 1.500. Uskoro se očekuje dalje smanjenje za još 500.

Pre samo godinu dana, iako formalno peta, naša zemlja je i dalje bila prva kada se uporedi broj predstavki sa brojem stanovnika. Danas se najveći broj predstavki odnosi na staru deviznu štednju - 480. Slede predmeti u vezi s potraživanjima prema preduzećima s većinskim društvenim kapitalom (oko 170), a sledeću veliku grupu čine predstavke u vezi sa isplatom takozvanih kosovskih penzija.

Iz državne kase od početka godine isplaćeno je oko 460 miliona dinara građanima koji su tužili sopstvenu državu u Strazburu. Vanja Rodić, v. d. zamenika državnog pravobranioca, koja je zastupnik naše zemlje pred Evropskim sudom, kaže da je na ime nematerijalne štete, i to u najvećem broju zbog neefikasnih izvršnih postupaka, isplaćeno 897.120 evra, odnosno 109.225.039 dinara.

Na ime materijalne, isplaćeno je 350 miliona dinara. To je ukupan iznos koji su domaći sudovi već dosudili radnicima u sporovima protiv preduzeća s većinskim društvenim kapitalom u kojima su ovi nekada radili i nisu dobili sve plate. Presude, međutim, nisu realizovane.

Rodićeva objašnjava da je Strazbur do sada (od 1959. godine) doneo ukupno 132 presude u odnosu na Srbiju. Tokom 2014. doneto je 20, a u 2015. godini 17 presuda.

- Od tih 17, čak 13 ih se odnosi na slučajeve neizvršenja domaćih presuda donetih protiv preduzeća s većinskim društvenim kapitalom. Ovakve predmete Evropski sud smatra svojom dobro ustanovljenom praksom, pa je 12 presuda doneo tročlani odbor - kaže Rodić.

Od pet presuda koje je donelo sedmočlano veće, jedna se odnosi na društvena preduzeća, a četiri na druga pitanja. Recimo, u jednoj presudi je utvrđeno da nema povreda Konvencije zbog navodne različite sudske prakse (Stanković i Trajković protiv Srbije, decembar 2015), u jednoj su utvrđene povrede Konvencije zbog dugog trajanja krivičnog postupka i neopravdano dugog pritvora (Grujović), a dve se odnose na neefikasne izvršne postupke koji nisu u vezi sa društvenim preduzećima.

U poslednjoj godini doneto je i 67 odluka. U 16 slučajeva predstavke su proglašene nedopuštenim zbog razloga procesne prirode. Međutim, kako objašnjava Rodić, odlukom o nedopuštenosti okončano je nekoliko važnih predmeta u kojima je država podnela odbranu i u pogledu osnovanosti (Zarubica i drugi protiv Srbije, Matić i Polonia protiv Srbije, Mikulović i Vujisić protiv Srbije).

- Imajući u vidu presudu Velikog veća u predmetu "Vučković i drugi" (slučajevi takozvanih ratnih dnevnica), kao i veći broj zaključenih poravnanja u predmetima koje Sud smatra svojom dobro ustanovljenom praksom, broj predstavki protiv Srbije je znatno opao u odnosu na prethodne dve godine, kada ih je bilo više od 11.000 - objašnjava naša sagovornica.

Jedna od najpoznatijih presuda protiv Srbije je slučaj "nestalih beba", kada nam je Sud dao rok da obezbedimo mehanizme koji će omogućiti da roditelji saznaju istinu o sudbini svoje dece, kao i da im bude isplaćena adekvatna naknada. Komitet ministara Saveta Evrope sada prati realizaciju presude, budući da smo kasnili.