Znakovni jezik kao profesija

OKO 30.000 gluvih i nagluvih osoba u Srbiji uskoro će moći normalno da komunicira u školi, na fakultetu, javnoj službi. Naime, pred poslanicima srpskog parlamenta će se uskoro naći Zakon o upotrebi znakovnog jezika uz pomoć koga će oni dobiti pravo na tumača u svakodnevnom životu. Planirano je i da u roku od šest meseci Ministarstvo obrazovanja donese program obuke za tumače znakovnog jezika, koji do sada nije postojao kod nas i na taj način omogući kvalitetnije osposobljavanje za ovaj posao.

Prema rečima Tatjane Prijić iz Ministarstva rada, konačno će biti prevaziđene prepreke u komunikaciji gluvih i nagluvih.

- Tumači za znakovni jezik dobiće status profesije, što do sada nisu imali - kaže Prijić. - Po okončanju obuke izdavaće se sertifikati čime će oni biti jednaki sa ostalim tumačima u Srbiji.

Prema podacima Asocijacije tumača srpskog znakovnog jezika, kod nas radi svega 46 njih, iako ih, prema nekim procenama ima oko 100. Manji broj njih se, međutim, zaista bavi ovim poslom i to u svega 18 gradova u Srbiji. Znakovni jezik u našoj državi do sada nije priznat, zakonski regulisan, a samim tim nije bio priznat ni status tumača. Oni ne mogu da se zaposle u svojoj profesiji, a ne postoji ni formalno obrazovanje za ovo zanimanje, osim sporadičnih kurseva.

Desanka Žižić, predsednica Acocijacije tumača znakovnog jezika kaže za "Novosti" da u mnogim zemljama, koje nisu mnogo razvijenije od Srbije, ovakvih problema nema.

- Postoji velika potreba za kvalifikovanim tumačima srpskog znakovnog jezika - kaže Žižić. - Danas to rade uglavnom deca gluvih roditelja ili u mnogo manjem broju osobe koje su profesionalno vezane za zajednicu gluvih. Mesto srpskom znakovnom jeziku je na filološkim fakultetima, među drugim jezicima.

Ona naglašava da bi zakonom trebalo da se znakovni izjednači sa srpskim jezikom, jer je to prvi jezik zajednice gluvih u Srbiji.

- Ovo je značajno, jer bi gluve osobe mogle da se obrazuju, primaju i daju informacije - objašnjava Žižić. - Propisima bi trebalo da se uredi pod kojim uslovima imaju pravo na besplatnu uslugu tumača, način njihovog finansiranja, jasne standarde profesije tumača. Efekti ovog zakona će se ogledati u stepenu poboljšanja kvaliteta njihovog života, što se naročito odnosi na uklanjanje komunikacijskih barijera.

Prema rečima mr Stevana Nestorova, potpredsednika NVO "Pomoć porodici" i tumača za znakovni jezik, u mnogim zemljama sveta gluvi imaju prava poput jezičkih manjina.

- Tumač mora dobro da poznaje kulturu gluvih i da zna kako se posledice oštećenja sluha odražavaju na govorno-jezički razvoj osobe koja ne čuje - kaže mr Nestorov. - Sa govornog na znakovni se ne može doslovno prevoditi, već se mora tumačiti. Po izrazu lica tumača može se promeniti značenje. Mnoge starije osobe, međutim, nemaju takav nivo obrazovanja da mogu da razumeju ono što tumač pokazuje.

Naš sagovornik ističe neophodnost uvođenja znakovnog jezika u škole za gluvu i nagluvu decu, da ga oni ne bi kao do sada učili spontano od defektologa ili starijih učenika. On, po njemu, mora da postane poseban predmet, jer je to jedini način da se obogati i zaživi.