Lekovi i za plići džep

DA li su cene lekova kod nas nerealno visoke, ili je kupovna moć građana koji imaju potrebu za medikamentima, premala, tek najavljeno pojeftinjenje lekova koji se izdaju o trošku Fonda za zdravstveno osiguranje od 30 do 50 odsto obradovaće kako državnu zdravstvenu kasu, tako i džepove pacijenata.
Nova lista lekova, koju je Republički fond za zdravstveno osiguranje već usvojio, čeka da je Vlada odobri. Njena primena je nakon konsultacija sa farmaceutskim kućama i Ministarstvom zdravlja dogovorena za početak sledeće godine, mada se iz RFZO sve češće čuje da bi želeli da lekovi pojeftine što je pre moguće. Jer, novom listom Fond bi za lekove koji se izdaju na recept uštedeo skoro pet milijardi dinara godišnje.
Otprilike isto toliko se slije u zdravstvenu kasu iz džepa građana i to samo za participaciju na lekove koji se izdaju na recept. Primera radi, pacijent posle infarkta miokarda mesečno samo za participaciju za osnovne lekove mora da plati i do 4.000 dinara.
Najviše novca građani izdvajaju za lekove sa liste A1, gde za neke medikamente moraju da daju i 80 do 90 odsto od vrednosti leka, a po pravilu ti lekovi su među najskupljima.
Sve češće se događa da pacijenti traže da se određeni lek zameni jeftinijim, odnosno onim za koji je iznos participacije niži. Tako pacijenti od lekara neretko zahtevaju da im umesto leka sa A1 liste, gde se plaća procentualno učešće u ceni medikamenta, prepišu lek sa A liste, gde korisnik izdvaja fiksno 50 dinara participacije.
- Građani Srbije trenutno plaćaju od 10 do 90 odsto cene leka, a konačan cilj je da se participacija ukine, ili da se izdvaja simboličan iznos od 50 do 100 dinara - kažu u RFZO.
To će, najavljuju u RFZO, biti moguće kada se ostvare uštede zbog manjeg izdvajanja iz zdravstvene kase za lekove koji su na pozitivnoj listi.
Predstavnici proizvođača lekova, koji su se još proletos pobunili zbog smanjenja cene medikamenata, sumnjaju da niže cene lekova mogu da dovedu do nestašice, naročito onih najjeftinijih medikamenata. S druge strane, kao protivargument, RFZO navodi da su lekovi kod nas skuplji nego u okolnim zemljama. Podaci Svetske banke čak pokazuju da su lekovi koji se u Srbiji najčešće propisuju (pre svega lekovi za kardiovaskularne bolesti) skuplji od istih takvih lekova na tržištu Velike Britanije u proseku za 15 odsto!
Osim smanjenja participacije i krajnje cene lekova, RFZO je najavio i uvođenje novih, inovativnih terapija na „pozitivnu listu“ od januara 2015. godine, ali nije precizirano koji savremeni lekovi će na nju dospeti.