Društvo

Svoju decu ne viđa čak 100.000 očeva

B. Caranović - N. Bijelić

15. 06. 2014. u 16:25

Uskraćivanje kontakta posledica samovoljne odluke majke, a nadležni organi inertni i nesposobni, na štetu najmlađih. U 95 odsto slučajeva, posle razvoda, staranje o potomcima poverava se ženama, pokazuje sudska praksa

BEOGRAĐANIN Ivan Dumitrović više od tri godine pokušava da dobije sudsku presudu na osnovu koje će moći da viđa svog četvorogodišnjeg sina. Vreme mu prolazi u stresnoj borbi sa sudovima, rešenjima i birokratijom. Već godinu dana ne uspeva da vidi mališana, iako je doneta privremena mera koja reguliše način viđanja, a Centar za socijalni rad dao mišljenje da ne postoji prepreka da dete ide kod oca. Da apsurd bude veći, sin i on žive u komšiliku.

- U početku sam dete viđao dva puta nedeljno par sati, ali problemi su počeli dve godine kasnije, kada sam podneo zahtev da ga viđam duže - priča Ivan. - Supruga se sa tim nije slagala. Narednih godinu i po, sina sam viđao samo u Centru za socijalni rad. Prošle godine, sud je doneo privremenu meru, na osnovu koje imam pravo da sina viđam sredom i da ga uzimam petkom iz vrtića da bi kod mene proveo vikend. Majka je dečaka ispisala iz obdaništa. Izvršna mera ne može da bude ostvarena, jer izvršitelj neće da ide kući po dete, pošto u rešenju piše da je preuzimanje u vrtiću.

Nesrećni otac se žalio, novo ročište zakazano je za septembar. Ivan priznaje da je za vreme koje ne viđa sina obustavio plaćanje alimentacije, zbog čega ga je bivša supruga tužila.

- Poenta u ovom slučaju je što su se državni organi pokazali nesposobnim i inertnim i što se ništa ne radi u interesu deteta - kaže Ivan.

Sudeći po podacima Udruženja očeva, razvedenih i rastavljenih očeva i očeva samostalnih staratelja Srbije „Tata“, ovo nije usamljen slučaj. U Srbiji živi između 80.000 i 100.000 dece koja ne viđaju tate ili ih viđaju umanjeno u odnosu na sudski definisan model viđanja. Uglavnom, usled samovoljne odluke majke.

VAŽNIJA FIGURA PSIHOLOŠKA istraživanja i statistika su pokazali da deci u najranijem uzrastu, nekoliko prvih godina života, lakše pada odvajanje od oca, nego od majke - kaže psiholog Branislava Piper iz „Familije“, Asocijacije za alternativno porodično staranje o deci. - U pitanju je prirodna vezanost deteta i majke. U kasnijem dobu, dete može da se pita za mišljenje, ali ne i da mu se na teret stavlja odgovornost da donosi odluku.

Kada ljubav prođe, a dvoje do juče zakletih na zajednicu „do kraja života“ reše da se raziđu, najgore prođu mališani. Često ih u međusobnim sukobima, roditelji lišavaju osnovnih prava. Zbog zle krvi među bivšim supružnicima, „staratelj“ često sprečava kontakt deteta sa drugim roditeljem. Psiholozi smatraju da je to jedna od najvećih grešaka i da šteti detetu.

Statistika kaže da na svakih 1.000 sklopljenih brakova „dođe“ 212 razvoda. Godišnje se u Srbiji razvede 8.000 do 10.000 novih bračnih parova. U toku 2012. godine, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, bilo je 34.639 venčanja, a 7.372 razvoda. U 3.409 rastava nije bilo dece i teških sudskih odluka kome će „pripasti“. Iz oko 4.000 poništenih brakova, deca su u najvećem broju slučajeva dodeljena majkama.

Zvanični podaci govore da se u ovom trenutku na sudu roditelji spore za vršenje roditeljskog prava nad 25.000 do 30.000 dece. U našoj sudskoj praksi, očevi jako retko „dobijaju“ decu.

- U našoj sudskoj praksi u 95 odsto slučajeva prebivalište dece posle razvoda bude kod majke, dok je to u Hrvatskoj oko 60 odsto, a u zemljama zapadne Evrope su roditelji u ovom smislu izjednačeni - kaže Dejan Višekruna, predsednik Udruženja „Tata“. - Sistem i procedure koji se tiču svih komponenata razvoda, nisu dobro definisani. Ono što jeste definisano, ne sprovodi se kako bi trebalo. Sistem ne valja i mora se menjati. Na sreću, prilagođavanje sistema načelima EU će popraviti stanje.

BEZ ALIMENTACIJE 50.000 MALIŠANA RAZNI načini zabrane jednom roditelju da viđa dete, usko su povezani sa neplaćanjem alimentacije, kaže Višekruna. - Po našoj proceni, u Srbiji živi najmanje 50.000 dece koja ne dobijaju alimentaciju uopšte, dobijaju je neredovno ili je dobijaju u umanjenom iznosu. U stručnoj literaturi, u statistici evropskih zemalja stoji činjenica da u situacijama kada onaj roditelj sa kojim dete živi ne ometa viđanje deteta i roditelja sa kojim dete ne živi, taj roditelj redovno plaća alimentaciju u 85 odsto slučajeva. Sa druge strane, kada roditelj sa kojim dete živi ometa viđanje deteta i drugog roditelja, taj roditelj plaća alimentaciju u svega 35 odsto slučajeva.

Kako Višekruna ukazuje, sa jedne strane, postoji uvreženo mišljenje da su sudovi ti koji donose odluku gde će dete živeti, ali je suština da su u sporazumnim ili tužbenim razvodima, sudovima i postupajućim sudijama ruke gotovo potpuno vezane.

- Sudije ne mogu da urade ama baš ništa bez mišljenja centara za socijalni rad - tvrdi naš sagovornik. - Zaposleni u Centru moraju da se ozbiljno pozabave porodicom, uzmu sve činitelje i onda procene gde će dete stanovati, a ne uvek bezrezervno sugerisati da to bude kod majke. Veliki je problem kako se uopšte u našem Zakonu posmatra cela priča oko roditeljskog prava i prebivališta. Terminologija koja govori o „dodeljivanju“ dece, neke vrste vlasništva nad njima, kao i utvrđivanja vršenja roditeljskog prava je pogrešna i trebalo bi da bude promenjena i usklađena sa propisima EU. Radi se samo o mestu prebivališta deteta, a ne posedovanja samostalnog roditeljskog prava.

Deca starija od 15 godina imaju pravo da sama odluče sa kojim će roditeljem živeti posle razvoda. I kada su u pitanju mlađa deca, sud ima obavezu da uzme u obzir njihove naklonosti i želje. Sa navršenih deset godina, dete ima pravo da bez posrednika i na sopstvenu inicijativu izrazi mišljenje pred sudom. Prema rečima Dragana Vulevića, načelnika u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, odluku donosi nadležni sud u parničnom postupku. Centar za socijalni rad daje stručno mišljenje na osnovu detaljne stručne procene, koju sud može ali ne mora da usvoji.

- Stručnjaci organa starateljstva daju mišljenje na osnovu niza faktora, kao što su - stambene i materijalne prilike oba roditelja, kvalitet odnosa roditelja i dece, vaspitni stilovi, način na koji vrše svoje roditeljsko pravo, odnosno, njihove roditeljske kompetencije i veštine, njihovo obrazovanje i vaspitanje, sposobnost roditelja da ostvaruj roditeljsku saradnju nakon razvoda - objašnjava Vulević. - Ako posle razvoda jedan roditelj onemogućava drugom da održava odnose sa detetom, postoji postupak za zaštitu roditeljskih prava.

Pravo na kontakt sa roditeljem kome dete nije povereno presudom o razvodu je, suštinski, pravo deteta daviđa drugog roditelja i da on učestvuje u životu deteta. Ovo pravo je u korenu potrebe deteta da pravilno razvija svoj lični i porodični identitet.

- Osporavanje viđenja deteteta sa drugim roditeljem, direktno ili indirektno, ozbiljna je zloupotreba vršenja roditeljskog prava i kršenje prava deteta - upozorava Vulević. - Time roditelj dugoročno negativno utiče na pravilan razvoj ličnosti deteta. Organ starateljstva je dužan da kroz savetodavni rad sa roditeljima pokuša da pomogne roditeljima da prevaziđu problem u komunikaciji. Ako su konflikti veliki, moguće je prinudno izvršenje pravnosnažne sudske odluke o viđenju deteta. U sudskom postupku roditelji mogu biti lišeni roditeljskog prava.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (34)

Dragan kome je uskraceno da vidja svoje kcerke

15.06.2014. 18:40

( 49 ) ( 3 )

Da, porazavajuc podatak. Zakazale su sve sluzbe koje mogu pomoci, od socijalnog do suda. Mislio sam da ovo niko nece spomenuti u sredstvima javnog informisanja ali evo clanka i o tome. Mislim da je sve uzalud i da se nista ne moze uraditi za te oceve medju kojima sam i ja. Za kraj: otplakao sam i preboleo celu situaciju i idem dalje a moja deca, moja dva andjela, neka su ziva i zdrava.

( 49 ) ( 3 )

nevena

15.06.2014. 21:45

( 27 ) ( 2 )

@Dragan kome je uskraceno da vidja svoje kcerke - Zivim u jednoj skandinavskoj zemlji.U slucaju razvoda oba roditelja imaju svoje dane sa detetom, recimo sedam dana kod jednog, a sedam kod drugog roditelja.AKO jedan roditelj ima psihickih problema dobije manje dana, npr.4 , a majka deset dana.MOGU vam reci da je ovo dobro za decu. jer razvodom njihovih roditelja oni i dalje imaju oba roditelja.NIJEDAN roditelj ne sme da bude bez svoje dece.

( 27 ) ( 2 )

Dusko

15.06.2014. 22:04

( 22 ) ( 1 )

@Dragan kome je uskraceno da vidja svoje kcerke - Strasno. Iz licnog iskustva znam. Bivsa supruga je nestala sa lica zemlje kada je videla da ce izgubiti starateljstvo. Policija, sudstvo i naravno centar za socijani rad me samo setaju u krug. I tako od 2005 god. Ocigledno nam je potrebna potpuna promena vazecih zakona.

( 22 ) ( 1 )

Srbin koji je ziveo u EU

16.06.2014. 08:23

( 13 ) ( 9 )

@Dragan kome je uskraceno da vidja svoje kcerke - Nevena, hvala ti na prenosenju iskustava iz "Skandinavske zemlje". Ali zasto ova recenica : "AKO jedan roditelj ima psihickih problema dobije manje dana, npr.4 , a majka deset dana." Osoba sa psihickim problemima mora da bude muskarac, otac ??? Ovo dokazuje kakav stav imaju zene, u 90% slucajeva. Drustvo je ubila emancipacija zena, pogresna emancipacija. Ajde sto su lose prema muskarcima, zabrinjavajuce je sto su lose prema deci, nemaju osnovna prirodna osecanja i potrebe.

( 13 ) ( 9 )

nevena

16.06.2014. 21:52

( 9 ) ( 4 )

@Dragan kome je uskraceno da vidja svoje kcerke - Srbin, koji je...@ Kao prvo ne znam zasto si rec napisao velikm slovima i pod navodnicima(skandinavska zemlja)DRUGO, zasto sam napisala MAJKa dobija deset dana.....NIJE u pitanju nepravda , nego sam imala na umu bracni par. koji poznajem, gde je muskarc dobio svaki drugi vikend sa decom, jer ima sizofreniju.PREMA tome, ima dobrih i losih oceva, ima dobrih i losih majki.IMA bolesnih i nestabilnih majki, ali bih svima dala mogucnost da vide svoju decu. pa makar i u prisustvu socijalnih radnika

( 9 ) ( 4 )