Rehabilitovana kraljica Marija Karađorđević

KRALjICA Marija Karađorđević, supruga kralja Aleksandra Prvog Ujedinitelja, rehabilitovana je u ponedeljak odlukom Višeg suda u Beogradu. Sud je poništio Ukaz Prezidijuma Predsedništva FNRJ iz 1947. godine, kojim joj je oduzeto državljanstvo i konfiskovana imovina.

- Kraljica Marija je iz političkih i ideoloških razloga bila lišena osnovnih ljudskih prava, poput prava glasa, prava na imovinu i državljanstvo - rekao je sudija Predrag Vasić, obrazlažući svoju odluku.

Zahtev za rehabilitaciju podneli su u oktobru prošle godine potomci njenog srednjeg sina princa Tomislava, Katarina i Mihailo, kao i deca najmlađeg princa Andreja, Lavinija i Dimitrij. Zahtevu su se na ročištu pridružili i Tomislavova supruga Linda i sin Đorđe Karađorđević.

Obrazlažući zahtev za rehabilitaciju, pravni zastupnik Karađorđevića Dušanka Subotić Homen rekla je da je kraljica svojim humanitarnim radom zadužila Srbiju, zbog čega je i prozvana srpskom majkom:

- Njen brak sa kraljem Aleksandrom bio je dobar politički potez u ono vreme, jer je država posle Velikog rata imala nerešene teritorijalne odnose sa Rumunijom, koja je na Mirovnoj konferenciji u Parizu, 1919. godine, tražila Banat. Ovim venčanjem napravljen je sporazum, pa su srpski i rumunski premijer Nikola Pašić i Takej Jonesku potpisali 7. juna dogovor o uređenju granica, a narednog dana održano je venčanje u Crkvi Svetog arhangela Mihaila, u Beogradu. Kum je bio engleski kralj Edvard Džordž Peti, preko sina Alberta.

Ona je navela i da je kraljica ulagala u bolnice, poliklinike, škole, da je od miraza odvojila milion dinara u svoj fond iz kog će pomagati ratnim invalidima, udovicama i ratnoj siročadi. Pomagala je i rusku emigraciju, učestvovala u podizanju Ruskog doma u Beogradu, bila je donator i zaštitnik Kola srpskih sestara i Društva „Karađorđe“, osnovala je Jugoslovensku uniju za zaštitu dece, otvarala je gimnazije, Dom studentkinja „Vera Blagojević“ u Beogradu, pomagala crkve...

Rat ju je zatekao u Engleskoj, gde su se školovali prinčevi Tomislav i Andrej, gde je nastavila humanitarni rad. Osnovala je Jugoslovenski komitet Crvenog krsta i Udruženje Sveti Andrej Prvozvani. Slala je pakete za zarobljene srpske oficire po nemačkim logorima, ali i pakete u zemlju, koje je potpisivala sa Marija K. Đorđević. Samo za godinu dana, 1942-1943, poslala je 7,5 miliona kilograma odeće i obuće, 5,5 miliona kilograma hrane i 300.000 šinjela.

Na obeležavanju četvrt veka od ubistva kralja Aleksandra, predsednik Šarl de Gol odlikovao ju je Legijom časti.