SPO mora da se seli iz Knez Mihailove

MEĐU nekoliko hiljada zahteva za vraćanje imovine koji su podneti ove godine, stigao je i zahtev za povraćaj oko 700 kvadrata poslovnog prostora plus dvorište u Knez Mihailovoj 48, gde se već skoro dve decenije nalazi sedište Srpskog pokreta obnove.

Ova zgrada prostirala se na dve parcele. Vlasništvo nad prvim delom imao je Dušan Tanasković, čija su tri naslednika ove nedelje završila ostavinsku rasparavu i sud ih je i zvanično oglasio naslednicima. Oni su u aprilu tražili povraćaj dedovine. Nad drugim delom, vlasništvo su imali Milica Bogdanović i Vojislav i Milica Đorđević, a oni, kako saznajemo, nemaju naslednike.

- Dušan Tanasković je bio službenik preduzeća „Kola za spavanje“ i nasledio je poslovni prostor od roditelja - kaže za „Novosti“ Ljiljana Tanasković Čadež, jedna od naslednica i majka Marka Čadeža, portparola nemačke ambasade u Beogradu.

Ona dodaje da Dušanovi naslednici očekuju fizički povraćaj nekretnine, a ne novčanu nadoknadu. Na spratu zgrade su kancelarije SPO, koji je u razgovoru sa njima izrazio spremnost da se restitucija završi što pre. U prizemlju su dva lokala.

- SPO je dobio taj prostor devedesetih na korišćenje od Skupštine grada, bez naknade. U jednom lokalu dole je knjižara „Plato“, koja je na korišćenje prostor dobila od DIPOS-a, koji nema nikakve veze sa tom zgradom. Nekada je tu bio Britanski savet, ali kada se iselio DIPOS nije vratio prostor gradu. U drugom lokalu je „Mona“ i taj lokal je neko prodao, ali to nije uknjiženo. Oko toga će se verovatno voditi spor - kaže gospođa Tanasković Čadež.

I u Agenciji za restituciju su potvrdili da je zahtev podnet ove godine i, kako kažu, sledeće godine bi trebalo očekivati konačnu odluku Agencije. To je drugi zahtev za povraćaj nekretnina u kojima se nalaze političke stranke. Prvi zahtev podneli su naslednici vlasnika vile u Krunskoj ulici, gde je sedište DS.

- Agencija za restituciju je zadovoljna dosadašnjim rezultatima i dinamikom rešavanja predmeta, a zadovoljna je i EU, što je Evropska komisija i konstatovala u poslednja dva godišnja izveštaja i rezoluciji Evropskog parlamenta iz maja - kaže Branko Lakić, direktor Sektora za koordinaciju i razvoj u Agenciji. - Cilj nam je da sledeće godine okončamo vraćanje u naturi poslovnih prostora, stanova, građevinskog zemljišta i šuma.

Do sada je ukupno primljeno oko 26.000 zahteva i doneto 7.800 prvostepenih odluka. Odbačeno je 1.257 zahteva jer uz njih nisu priloženi akti o oduzimanju imovine, bez kojih se ne može videti koja je imovina oduzeta, po kom osnovu i kome.

Vraćeno je 1.280 poslovnih prostora, 239 stanova i 171 zgrada, ukupne površine preko 107.000 kvadrata. Vraćeno je i 143.343 kvadrata neizgrađenog gradskog građevinskog zemljišta, preko 1.330 hektara šuma i preko 1.270 hektara poljoprivrednog zemljišta. Procenjuje se da je vrednost vraćene imovine veća od 300 miliona evra, rok za podnošenje zahteva je 3. mart 2014.

Posebno interesovanje izaziva povratak vojvođanskih oranica koje su građani izgubili u komasaciji.

- Agencija je već donela više rešenja o vraćanju u naturi poljoprivrednog zemljišta koje je bilo predmet komasacije. U tom delu Zakon je dosta neprecizan, a uz to nedostaje dokumentacija koja se odnosi na komasaciju. Agencija je preuzela obavezu da, u cilju olakšanja postupka građanima, sama pribavi ovu dokumentaciju - kaže Lakić, i objašnjava da što se tiče zeljmišta koje je u skladu sa zakonima otuđeno do dana stupanja na snagu Zakona o vraćanju oduzete imovine, ono ne može biti vraćeno, već bivši vlasnik ima pravo na obeštećenje.