Šesti avion Vojske Srbije koji se srušio u poslednjih pet godina: Umorna krila srpskih “orlova“

KOMISIJA 98. vazduhoplovne brigade za ispitivanje uzroka pada aviona Vojske Srbije „orao J22“, koji je u petak pao na Mrčajevce, počela je sa radom, a prvi rezultati biće poznati već sledeće nedelje. Sa mesta udesa pokupljeni su delovi koji će biti veštačeni, a za rasvetljavanje incidenta biće ključna izjava pilota majora Ivana Pantića.

Pilota koji se katapultirao iz letelice u padu i srećom prošao samo sa lakšim povredama u subotu su na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu posetili načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković i komandant Vazduhoplovstva i PVO general-major Ranko Živak. Njih su lekari obavestili da je njegovo zdravstveno stanje stabilno i da nije vitalno ugrožen.

- Pilot je pretrpeo povrede koje su uobičajene i očekivane u situacijama prinudnog napuštanja aviona - saopštilo je Ministarstvo odbrane. - U toku je proces detaljnog sagledavanja njegovog zdravstvenog stanja. Izvesno je da će se major Pantić, posle lečenja i rehabilitacije, vratiti dužnostima u svojoj letačkoj jedinici.

Lovac-bombarder koji je svoj let završio nedaleko od Čačka šesti je avion Vojske Srbije koji se srušio u poslednjih pet godina, a čak tri izgubljena aviona bili su „orlovi“. Ove letelice u upotrebi su više od 30 godina. Avion koji je pao u Mrčajevcima proizveden je 1986. godine, a uprkos remontu koji je urađen 2007. godine mogao je da se koristi još najviše dve-tri godine. Slična situacija je i sa ostalim vazduhoplovima ovog tipa. Iako ih je na papiru gotovo tridesetak, jedva trećina je u operativnoj upotrebi.

Pad aviona u Mrčajevcima samo je jedan u nizu incidenata u srpskom vojnom vazduhoplovstvu poslednjih godina, koji govori o stanju srpskih krila. Broj nesreća je veliki s obzirom na to da već godinama prosečan godišnji nalet srpskog vojnog pilota ne dobacuje ni do 50 časova.

Vojni analitičar Aleksandar Radić kaže da pad aviona ne može da se predvidi jer se nesreće u vojnim vazduhoplovstvima dešavaju i u državama koje imaju borbene avione najnovije generacije i sa najsavremenijom tehnologijom.

- Svetska statistika udesa u vojnim vazduhoplovstvima pokazuje da su nesreće najčešće na početku uvođenja nekog aviona u upotrebu i pri kraju upotrebe - objašnjava Radić. - „Orao“ je, ipak, kod nas dugo u upotrebi i nalazi se u poznim godinama karijere. Postoje veliki problemi sa servisiranjem i rezervnim delovima što dovodi do povećanog rizika letenja.

Prema njegovim rečima, do sada je zabeleženo dosta otkaza na „orlu“ vezanih uglavnom za hidraulični sistem i za stajni trap, što su problemi koji ovaj avion prate tokom čitave karijere.

Redovna besparica, problemi sa nabavkom rezervnih delova, loši uslovi servisiranja, nedostatak kontinuiteta obuke i požutela krštenica redovni su pratioci srpskih aviona poslednjih godina. Da su Srbiji neophodni krupni koraci u avijaciji svedoči i rok trajanja letelica koje trenutno brinu o nebu države. Postojeći lovci „mig 21“, kojih je na spisku svega desetak, bliže se kraju korišćenja. U slučaju njihovog penzionisanja, briga o nebu Srbije pala bi na svega četiri „miga 29“. Ovim avionima, koje su izbegli uništavanje 1999. godine, resursi su produženi remontom koji je završen 2009. godine, ali za najdalje pet-šest godina i oni će morati u penziju.

Zbog svega toga oči srpskih avijatičara bile su uprte u ruskog ministra odbrane Srgeja Šojgua koji je prošle nedelje posetio Beograd i razgovarao sa državnim i vojnim vrhom. Najavljena nabavka ruskih „migova“, ukoliko ubrzo bude realizovana, poslednja je šansa da Srbija sačuva kontinuitet borbene avijacije.

Pukovnik avijacije u penziji i dugogodišnji predavač na Vazduhoplovnoj vojnoj akademiji Zlatomir Grujić smatra da je kupovina ruskih „migova“ početak dugo najavljivanog procesa modernizacije srpske avijacije.

- Kupovina letelica znači mogućnost odbrane našeg vazdušnog prostora - kaže Grujić. - U moralnom pogledu, to bi bio snažan impuls srpskoj avijaciji ka daljem modernizovanju vazduhoplova. Sledeći koraci u razvoju trebalo bi da idu u pogledu razvoja avijatičarskih centara i obuci letačkog sastava.

GUME I SEDIŠTA

NAJVEĆE muke srpsko vazduhoplovstvo pretrpelo je u ratu 1999. godine kada je uništena većina modernih vazduhoplova „mig 29“. Da ni u miru nije lako svedoči nestašica goriva početkom dvehiljaditih kada su gotovo svi avioni mesecima bili prizemljeni. Da i naoko sitni problemi mogu da budu klip u točku avijacije pokazala je i nedavna nestašica piropatrona za avionska sedišta. Veliki problem prethodnih godina predstavljale su i gume za „migove“, čija je izuzetno spora procedura nabavke iz Rusije na kratko prizemljila letelice ovog proizvođača.