Epruvete nam “dale“ čak 1.000 beba

OD 2005. godine sve o čemu sanjamo je dete. Oduzelo nam je dosta vremena dok smo otkrili problem, prošli sve preglede, testove, shvatili da nam je vantelesna oplodnja jedino rešenje. Nećemo odustati. Medicina je omogućila da parovi poput nas osete radost roditeljstva i nadam se da će nam ovaj, drugi put biti uspešan.

Ovako se, sa mnogo pozitivne energije i vere u dugo čekane „dve crtice“ na testu za trudnoću, V. T (39) priprema za svoju drugu besplatnu vantelesnu oplodnju. Da nije programa, koji u Srbiji funkcioniše od kraja 2006. godine, parovi kojima je ova procedura jedina nada da će dobiti biološko potomstvo morali bi za svaki pokušaj da se „maše džepa“ i plate više od 2.000 evra privatnim domaćim ili stranim klinikama.

Uprkos slabostima koje je ovaj program prethodnih godina pokazao, vezanim pre svega za veliki broj parova kojima je potrebna vantelesna oplodnja i nedovoljne kapaciteta ustanova (procenjuje se da u Srbiji oko 300.000 parova ima problem sa infertilitetom) i prilično rigorozne uslove da bi uopšte ušlo u program VTO, brojke pokazuju da je država korisno potrošila novac.

Prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, od početka programa VTO, januara 2007, do aprila 2013. ukupno je vantelesnu oplodnju uradilo 6.999 parova, ne računajući ponavljanja. U tu svrhu fond je izdvojio preko 2,191 milijardu dinara, ali rezultat - više od 1.000 rođenih beba, u zemlji koja kuburi sa „belom kugom“, ne može da se izmeri novcem.

Ali, tokom prethodnih godinu dana izgubljeno je mnogo vremena na nekoliko neuspešnih pokušaja javnog tendera, kojim bi se privatnici ponovo uključili u program besplatne vantelesne oplodnje. Za 370 parova koji trenutno čekaju biomedicinski potpomognutu oplodnju, to vreme je predugo, naročito za one kojima otkucava biološki časovnik.

- Zbog parova koji su na listi čekanja, RFZO je nedavno sklopio ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa Institutom za ginekologiju i akušerstvo Kliničkog centra Srbije da se proces vantelesne oplodnje obavi kod više od 1.000 parova do kraja 2014. godine. Ako i ovi državni kapaciteti ne budu dovoljni, pokrenuće se i postupak javne nabavke za angažovanje dodatnih kapaciteta - stav je RFZO.

Nedavno su iz Fonda obećali i uvođenje trećeg besplatnog pokušaja VTO, što su već uvele neke lokalne samouprave poput Beograda, Subotice, Pančeva... Da nije takvih poteza gradskih vlasti, ne bi bilo, na primer, ni dečaka Janka, prve bebe rođene posle trećeg pokušaja VTO u Beogradu. On i lekari doneli su sreću roditeljima posle osam godina lečenja, čekanja, patnje i nadanja. Da se lekari pitaju, podigli bi starosnu granicu za žene, koja je trenutno 40 godina.

- Bilo bi idealno da nije limitiran ni broj pokušaja vantelesne oplodnje, kao i da se starosno ograničenje od 40 godina za žene podigne - kaže za „Novosti“ prof. dr Eliana Garalejić, načelnik Odeljenja za VTO u Ginekološko-akušerskoj klinici „Narodni front“. - Imamo i parove koji boluju od sekundarnog steriliteta, a ne mogu da uđu u ovaj program jer već imaju dete. Potrebe su velike, i jasno nam je da država mora da vaga i štedi, ali mišljenja sam da kako je za pojedinca prvi i najvažniji cilj u životu da dobije potomstvo, tako mora da bude i za državu. Jer, šta je država bez ljudi, bez novog života?

U „Narodnom frontu“ od početka programa, vantelesna oplodnja urađena je kod oko 2.000 parova (zaključno sa krajem 2012). U istom periodu rođene su 544 bebe! Ove godine mogu da se pohvale da od 175 parova koji su prošli program klinička trudnoća je potvrđena kod 54,24 odsto žena, što je dosta iznad svetskog proseka (koji je oko 30 odsto).

- Ostaje da te trudnoće ispratimo do kraja, jer dosta njih, naročito blizanačkih, završi se prevremeno - dodaje dr Garalejić. - Tu su zapadni medicinski centri u prednosti u odnosu na nas, jer imaju mnogo bolju opremljenost neonatoloških odeljenja, i samim tim i mnogo bolje uslove i šanse za preživljavanje beba rođenih pre vremena.

„Najmlađa“ državna ustanova koja prima parove na besplatnu vantelesnu oplodnju je Zdravstveni centar „Valjevo“, a početkom septembra rođene su prve tri bebe začete postupkom za vantelesnu oplodnju u ovoj ustanovi. Ovih dana se očekuje još 12 porođaja trudnica koje su „prijavile“ trudnoću zahvaljujuću VTO u ZC „Valjevo“.

- Prve pacijente smo počeli da primamo u oktobru 2012. godine, a prve aspiracije smo uradili početkom januara 2013. - rekao je dr Branko Budimirović, šef Odseka za vantelesnu oplodnju Zdravstvenog centra „Valjevo“. - Centar ima kapacitret od 250 vantelesnih oplodnji godišnje, a republički Fond je do sada prosledio oko 90 parova.

Ipak, ako je suditi po problemima sa kojima se ustanove susreću, i sve većem broju parova kojima je VTO jedina nada da će dobiti potomstvo, državu ulaganja u ovoj oblasti tek čekaju. Oprema sa kojom se radi u Zdravstvenom centru u Valjevu još nije otplaćena, pa se 120.000 evra, koliko je potrebno, skuplja humanitarnom akcijom „Da se život rađa“. U klinici „Narodni front“ još je davno napravljen arhitektonski plan kako bi se peti sprat proširio i povećali kapaciteti za program vantelesne oplodnje. Plan je ostao samo to - plan na papiru, a država će očigledno morati da nađe način kako da još više ulaže u najvrednije - rađanje novog života.