Draža Mihailović ipak još nije pravosnažno mrtav

BEOGRAD - Viši sud u Beogradu vratio je prvostepenom sudu na dopunu postupka "slučaj utvrđivanja smrti" komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Draže Mihailovića, rekla je danas Tanjugu portparol suda Dušica Ristić.

Odlučujući o žalbi na rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu, kojim je kao datum Mihailovićeve smrti taj sud odredio 31. jul 1946. godine, Viši sud je 11. marta vratio taj predmet na dopunu postupka, precizirala je Ristić.

Prvi osnovni sud još nije doneo novo rešenje, ali punomoćnik Srpskog liberalnog saveta (koji je pokrenuo postupak, kao i postupak za rehabilitaciju) advokat Zoran Živanović očekuje da će biti doneto do kraja aprila.

On je za Tanjug rekao da "sud praktično treba da donese novo rešenje" u tom slučaju pošto je osporenim rešenjem Prvi osnovni sud u oktobru 2012. proglasio mrtvim Mihailovića, a kao datum njegove smrti odredio je 31. jul 1946. godine.

Živanović je međutim u žalbi tražio da sud preinači rešenje tako što će utvrditi kao datum smrti 17. jul 1946. godine.

SLS smatra da 31. jul nema nikakve veze s danom smrti i da daje prostor za razne manipulacije oko procesa rehabilitacije generala koji je u toku i podsetila da nije podnela predlog za proglašenje nestalog lica za umrlo, već predlog za utvrđivanje smrti, jer "Mihailović nije nestao, već je streljan po sudskoj presudi".

Državna komisija za tajne grobnice je ranije utvrdila da je Mihajlović streljan dva dana po donošenju presude kojom je osuđen na smrt 15. jula 1946, odnosno da je 17. jula 1946. godine streljan kao državni neprijatelj "broj jedan" na Adi Ciganliji.

Rešenje o utvrđivanju datuma smrti je neophodno, jer bez dokaza o smrti, Viši sud u Beogradu ne može da odluči o zahtevu za rehabilitaciju Mihailovića, odnosno da poništi presudu od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, pošto nema zvaničnih podataka o tome gde je i kad pogubljen i sahranjen.

Kada to rešenje postane pravosnažno, činjenica smrti će biti upisana i u matičnu knjigu umrlih.

Proces za rehabilitaciju Mihailovića pred Višim sudom u Beogradu je prekinut 22. februara jer se čeka pravosnažno rešenje o utvrđivanju datuma smrti.

Tokom postupka za rehabilitaciju, koji traje skoro dve godine pred Višim sudom u Beogradu, ni predlagači rehabilitacije niti sud nisu uspeli da pribave dokaz o Mihailovićevoj smrti od Bezbednosno informativne agencije, Istorijskog arhiva i matičara opštine Ivanjica u kojoj je Mihailović rođen.

Poništenje presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem, kao i vraćanje građanskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatražio je njegov unuk Vojislav

Mihailović, a pridružili su mu se Srpska liberalna stranka, sa akademikom Kostom Čavoškim na čelu, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.

Predlagači zahteva tvrde da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.