Starački domovi: Siguran krov za treće doba

Predrasuda da se u domove za stare smeštaju samo oni koji nemaju nikog svog polako se napušta, a u ovim ustanovama - što državnim, što privatnim - danas se traži mesto više. Gotovo u svim gradovima Srbije kapaciteti su sasvim popunjeni, a najveća je tražnja u Beogradu.

- Vlada Srbije je do sada osnovala 43 ustanove za odrasle i starije i u njima ima mesta za 9.317 korisnika - kaže Nena Darmanović, iz Ministarstva rada i socijalne politike. - A u privatnom sektoru dozvolu za rad imaju 103 ustanove u kojima može da stanuje 2.780 korisnika.

O popularnosti privatnih domova najbolje govori podatak da je na teritoriji uže Srbije kapacitet svega 540 mesta, u Vojvodini samo 280 korisnika, dok je u Beogradu 1.960.

- To sigurno nije dovoljno, ali s obzirom na to da se privatni sektor razvija realno je da će se polako zadovoljavati potrebe svih korisnika za uslugama domskog smeštaja - zaključuje Darmanovićeva.

U Inspektoratu za socijalnu zaštitu kažu da se godišnje podnese od 12 do 15 zahteva za utvrđivanje uslova za početak rada i obavljanja delatnosti za smeštaj i negu starih lica. Od 2004. do juna 2012. izdate su 103 dozvole za rad. Njih su mogli da dobiju samo oni koji su ispunili određene kriterijume.

- Dom za stara lica mora da ima prostorije za dnevni boravak, spavaonice određene kvadrature, hodnike određene širine, toalete, prostorije za radne aktivnosti, vešeraj, sobu za izolaciju, magacinski prostor... U njemu mora da radi obavezno socijalni radnik, negovateljice, ali i kuvarice, radnik u administraciji, servirke... - nabrajaju u Ministarstvu rada i socijalne politike. - Ukoliko inspektori utvrde da nije u potpunosti ispunjen neki od uslova u pogledu prostora, opreme ili kadra, podnosiocu zahteva se daje prelazni rok da otkloni nedostatak. Oni koji to ispoštuju dobijaju dozvolu za početak rada.

U privatnim domovima su, međutim, nizali zamerke na ovu proceduru.

- Morali smo da ispraznimo dom i izmestimo sve korisnike dok ne popravimo uslove - kažu vlasnici jedne privatne ustanove u Kumodražu. - Dešavalo se da zbog nekih banalnosti, kao što je soba za umrle ili slično, moramo da premeštamo po 20, 30 stanara u druge institucije i da ih seljakamo, a mnogi od njih su bili nepokretni ili bolesni i to im nipošto nije prijalo. Sada smo otklonili sve te nedostatke, dobili trajnu dozvolu, vratili stanare, ali nas je sve mnogo koštalo. Živaca, pre svega.

Ipak, ovi su koraci bili neophodni - smatraju u ministrastvu, jer time država garantuje minimum kvaliteta. Istog su mišljenja i u Zavodu za socijalnu zaštitu.

BIZNIS

- Domovi za stare mogli bi postati sve unosniji biznis i u Srbiji. Na zapadu, naročito u Nemačkoj, u gerijatriji je zaposleno više ljudi nego u automobilskoj industriji - navodi Živorad Gajić, direktor Zavoda za socijalnu zaštitu.

Zato i ne iznenađuje poplava raznih ustanova koje rade protivzakonito. Koliko ih posluje i zbrinjava stare i nemoćne nemoguće je izbrojati, ali gotovo je izvesno da se radi o desetinama objekata širom zemlje. Ministarstvo rada i socijalne politike nema evidenciju ko sve otvara domove za stara lica, jer ih vlasnici često registruju u Agenciji za privredne registre kao pansione, deoničarska ili akcionarska društva. Te papire reklamiraju kao dozvole, iako, zapravo, nije reč o valjanom dokumentu.

- Inspektori su neretko u kontrolama nailazili na različite budžake, najčešće po periferijama Beograda. Stari su zbrinjavani po oronulim kućama, koje su uglavnom pod zakupom, bez stručnog kadra i minimuma komfora - kažu u Ministarstvu. - A do ovakvog haosa je dovela procena vlasnika da bi od ovog posla moglo unosno da se zaradi.

Da bi se uveo red, uskoro će se izdavati licence. I stručni radnici zaposleni u domovima će morati da imaju dozvole za rad koje će im izdavati Komora socijalne zaštite, a ustanovama će dozvole potpisivati u Ministarstvu rada i socijalne politike.

- Nema potrebe za panikom, jer će proći dovoljno vremena da ovaj sistem zaživi, a i rokovi će biti fleksibilni kako bi se sve završilo na vreme - uverava Živorad Gajić. - Svi domovi koji sada dobijaju dozvole za rad već praktično ispunjavaju uslove i standarde, pa će i te licence dobijati lako. A one će se produžavati na svakih šest godina.

Gajić dodaje da na ovaj način država otvara prostor za saradnju sa privatnicima i tako širi mrežu slobodnih mesta:

- Praktično će u budućnosti država moći da kupuje mesta u privatnim domovima, jer će standardi biti jednaki i time će se uštedeti i na izgradnji novih objekata i ustanova.