Udruženja: Ozvaničeni i ljubitelji tišine

SRBIJA se može pohvaliti brojem od 17.645 udruženja najrazličitijeg profila. Toliko je upisano na dan 15. juna u Registar udruženja Agencije za privredne registre.

Po ovom broju, koliko god delovao impozantno, spadamo u “siromašnije” zemlje u Evropi, kažu u Centru za razvoj neprofitnog sektora. Jer, Hrvatska ima oko 50.000 civilnih društava, Mađarska 60.000, a Francuska više od milion.

- Najveći broj udruženja su iz oblasti humanitarnog rada, zaštite ljudskih prava, ima puno strukovnih udruženja i onih koja su vezana za zaštitu posebnih grupa, na primer obolelih od malignih oboljenja - kaže Nives Čulić, registrator za udruženja u APR.

Između ostalih, u registru APR nalazio se i Otačastveni pokret Obraz, koji je prošle nedelje zabranio Ustavni sud Srbije. Na pitanje kako je moguće da budu ozvaničena društva za koja će se ispostaviti da šire nacionalnu i versku mržnju i krše ljudska prava, kako je to sud ocenio, Čulić kaže:

- Ovo udruženje je osnovano i upisano u Registar koji je vodilo Ministarstvo za ljudska i manjinska prava. Prilikom upisa usklađivanja u Registar udruženja dostavili su dokumentaciju u skladu su zakonom i Pravilnikom o sadržini i načinu vođenja Registra udruženja, pa je registrator izvršio upis.

Niko iz dokumenata koje je “Obraz” morao da priloži nije zaključio da su usmereni na rušenje Ustavom zagarantovnih prava i sloboda.

Udruženja u Srbiji mogu biti različita, od hobističkih (lovačkih, ribolovačkih, filatelističkih), do neobičnih ljubitelja koječega. Recimo, u Aleksincu je još 2007. osnovano Udruženje Indijanaca, prvo takvo na Balkanu.

Interes nekih je da pomoću udruženja ostvare konkretan cilj ili pomognu da se reši lokalni problem koji ih tišti. Drugima je ozvaničenje osnov da konkurišu za ozbiljnije projekte i novac, dok su treći potpuni entuzijasti, koji se povremeno okupljaju radi druženja.

Po novom Zakonu o udruženjima, kako kaže Zoran Marković, iz Centra za razvoj neprofitnog sektora, oni čak ne moraju ni zvanično da se registruju, ali onda ne mogu da otvore žiro-račun i da rukuju novcem. Više od polovine društava u Srbiji, kako tvrdi, najčešće i ima nule na računu.

- Postoji jedno neregistrovano udruženje kod Kraljeva, čiji se članovi okupljaju jednom godišnje i broje koliko kamiona sa posečenim drvetom prođe u toku dana. To pomnože sa brojem dana i izdaju saopštenje koliko se prosečno poseče šuma u njihovom kraju - kaže Marković.

I u APR su imali nekoliko neobičnih susreta, a jedan je bio sa predstavnicima Udruženja ljubitelja tišine, kada su ovi došli da se registruju. Ušli su u prostoriju, seli i ćutali. Tek posle nekog vremena u tišini, odgovorili su ko su i zašto su tu.

Među interesantnim nazivima udruženja u Registru APR nalazimo i: “Oženiću celo selo”, “Kafansko udruženje rakijaša i armonikaša”, “Anonimni alkoholičari”, “Čupavko”, “Dnevnik bebe”, “Postpesimisti”, “Imam ideju”, “Manekeni Bigza”, “Moje parče Evrope”, “Krokodil”, “Zemlja živih”, “PEŽD”, “Mika brada”, “Bakice”, “Šta hoćeš“...

- Društvo bez civilnih organizacija i udruživanja ne može da bude demokratsko - kaže Marković, i dodaje da su naše organizacije, uprkos predrasudama, prilično siromašne. - Dok u svetu neke NVO imaju godišnje budžete od po nekoliko stotina miliona dolara, kod nas tek poneka ima oko 200.000 evra. Zbog toga teško konkurišemo za projekte EU, jer je godišnji obrt jedne naše organizacije daleko manji od novca za koji bi želela da aplicira. Recimo, ako je prethodne godine imala za celu godinu 50.000 evra, niko joj neće dati projekat vredan 100.000.