AMERIČKI DIPLOMATA TVRDI: Karadžić hteo još 96 da se preda, ali nije jer se plašio da će ga Milošević ubiti

Bivši predsednik Republike Srpske i haški osuđenik Radovan Karadžić hteo je, prema tvrdnji američkog diplomate Vilijama Stojbnera, da se preda još 1996. godine, ali nije jer se plašio da će ga Slobodan Milošević ubiti.

Svoje svedočenje američki diplomata je izneo u obimnom autorskom članku za američki portal "Lima Čarli Njuz" (Lima Charlie News).

Stojbner, koji je od 1992. do 1995. godine bio u BiH kao predstavnik OEBS, sa Karadžićem se sretao više puta, a poslednji put u maju 1996. godine.

Tada je Stojbner podneo ostavku na funkciju u OEBS-u, zbog, kako kaže, izborne prevare u BiH koju je izvršila Klintonova administracija.

U svojim prisećanjima na susrete sa Karadžićem, američki diplomata je naveo da je "Karadžić od prvog susreta bio srdačan i naizgled iskren".

Pročitajte još - Radovan Karadžić: Ovo nema nikakve veze sa pravom!

"Trebalo je podsetiti se razmera zla u koje je ratni predsednik Republike Srpske bio intimno umešan kako vam ne bi bio dopadljiv", piše Stojbner.

Karadžić je bio, prema Stojbneru, sušta suprotnost Miloševiću, koji je bio "patološki lažljivac i lažnjak" i Tuđmanu, koji je bio "svađalački nastrojen i neotesan".

Tokom njihovog poslednjeg razgovora u maju 1996, bivši predsednik RS bio je, kako tvrdi Stojbner, ozbiljno zainteresovan da se preda NATO i ode u Hag, gde bi pred sudom odbranio sebe i svoj narod.

Stojbner ističe da je Karadžiću i zatvorska ćelija bila draža nego da bude ubijen.

"Međutim, postojala je jedna velika prepreka takvom ishodu", piše Stojbner.

Karadžić je, kako tvrdi američki diplomata, znao previše "o umešanosti Miloševića i JNA u ratne zločine i zločine protiv čovečnosti".

"Zato bi moglo da se dogodi da ga, pre nego što se preda, jedan ili više njegovih telohranitelja koje su potajno ubacili njegovi srpski neprijatelji, ubije i to pripiše NATO-u", navodi u svom svedočenju Stojbner.

Pročitajte još - Sloba i mrtav pod embargom Amerikanaca

Stojbner je, kako dalje navodi, bio uključen u plan o predaji Karadžića ali da za tako nešto Amerikanci nisu hteli ni da čuju pre izbora.

Klintonova administracija htela je da, po svaku cenu, sačuva iluziju mira i stabilnosti u BiH, kako bi uverila glasače da se američki vojnici vraćaju kući, naveo je u autorskom članku Stojbner.

Karadžić je 20. marta pravosnažno osuđen pred Mehanizmom za međunarodne krivične tribunale na doživotnu kaznu zatvora za genocid u Srebrenici, kao i zločine protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja ratovanja.