Komentar: Radovan

ODBRANA Radovana Karadžića je pred Mehanizmom suda u Hagu zatražila novi proces ratnom lideru bosanskih Srba jer mu je presuda izrečena na osnovu "presretnutog razgovora" koji tonski ne postoji i zato jer mu je sudsko veće 40 godina robije "odrezalo" na osnovu preko 2.379 već "presuđenih" činjenica u drugim procesima.

Čitaj: uzalud je odbrana u paramparčad raznela tužiočeve konstrukcije o srpskom bombardovanju Vase Miskina, Markala i slično... Sudsko veće je presudilo i da su na sastanku između 20. i 28. maja 1992. iznad Sarajeva Karadžić, Mladić i general Šipčić dogovorili granatiranje grada a u istoj presudi u paragrafu 4026. Veće tvrdi da je Karadžić od 20. do 30. maja bio u Lisabonu?!

Tačno 18 pismenih naređenja predsednika RS vojsci da ne granatira grad i 28 svedoka oficira VRS sudije su ignorisale u presudi. Svedočenja 19 najviših funkcionera RS da Karadžić nije znao za zločine u Srebrenici ocenjena su nebitnim a ključni dokaz o planiranju genocida nađen je u Direktivi 7, u jednoj rečenici dokumenta od 13 kucanih strana u kojoj stoji da se život u enklavi treba učiniti nepodošljivim.

- Sudovi RS nisu sankcionisali nasilje prema pripadnicima drugih naroda - presuđuju oni čijih je 760 zaposlenih za 23 godine i 2,2 milijarde dolara podiglo optužnice protiv 161 lica. Radovanovih 50 sudija je za 3,5 godine rata otvorilo 33.519 istraga i osudilo "svoje" na više od 700 godina robije.

Ali ovde nije reč o kritici rada suda nego o sintagmi - "U Hagu osuđeni ratni zločinac". Nesrećna kovanica je postala "Noblesse oblige" za sve koji bi da se ukrcaju u prvi vagon za Evropu. Postala je mantra za dokazivanje različitosti od "običnih Srba". Ima tu i nekog perverznog smisla, pod uslovom da se zatočeni u Hagu već smatraju Evropljanima...