SUD ODLOŽIO KONAČNU ODLUKU: Tužilac za izručenje Haradinaja!

PARIZ,

OD STALNOG DOPISNIKA "NOVOSTI"

KONAČNA sudska odluka o tome da li će Ramuš Haradinaj biti izručen Srbiji pašće 27. aprila, a tužilac je danas zatražio da ekstradicija bude odobrena. U međuvremenu bi, u cilju pozitivnog ishoda, brzo trebalo da reaguje i srpsko pravosuđe i da odmah izda novu poternicu za Haradinajem, za period koji se odnosi na prošireni deo optužnice.

To je zaključak današnjeg ročišta u nadležnom Apelacionom sudu u francuskom gradu Kolmaru, posle dvoipočasovne rasprave. Ročište je počelo u 14 sati, ali je gotovo dva sata pre toga imalo nezvaničnu uvertiru, kada su pred zgradom suda počele da se okupljaju Haradinajeve pristalice, njih oko dve stotine, sa zastavama Albanije i obeležjima OVK. Petnaest minuta pre zakazanog početka ročišta, pojavio se Haradinaj, koga je gomila dočekala u špaliru, kličući njegovo ime i aplaudirajući. U prepunoj sudnici ga je čekalo još pedesetak pristalica.

Predsednica Sudskog veća je najpre iznela suštinske elemente iz dosijea, a naročito mučno je bilo detaljno opisivanje stradanja žrtava - egzekucije, čupanje noktiju, zasecanje kože, prebijanja i silovanja, za koja se Haradinaj tereti da ih je naređivao, a neka i sam izvršavao, kao komandant OVK za oblast Metohije.

U proceduralnoj raspravi, tužilac je tretirao pitanje teritorijalne nadležnosti, eventualne zastarelosti, kao i mogućih političkih dimenzija ovog procesa. Naveo je da je Haradinaj uhapšen po poternici koja je izdata u oktobru 2004, a da je ona kasnije, na osnovu ustaljene međunarodne procedure, proširena odmah po njegovom hapšenju. Izneo je, međutim, zamerku da Srbija, iako je dostavila zahtev o proširenju optužnice, nije za ovaj deo izdala i međunarodnu poternicu, pa se ograničio samo na dela iz prvobitnog zahteva za hapšenje, koja se odnose na period od 12. do 20. juna 1999. godine. Ipak, rekao je da ništa ne sprečava tužilaštvo u Srbiji da naknadno izda novu poternicu za sporni deo procedure.

Tužilac je takođe utvrdio da se zakon Republike Srbije nesporno primenjivao na teritoriji Kosova u vreme kad su počinjena nedela za koja se Haradinaj tereti. Naglasio je, međutim, da je u francusko zakonodavstvo ratni zločin uveden tek 2010, pa da bi u ovom slučaju trebalo primenjivati odredbe opšteg prava, što je postavilo i pitanja zastarelosti. Ipak, s obzirom na to da je Haradinaj odgovarao u Hagu, a bio uhapšen i u Sloveniji, to vreme je predstavljalo legalni zakonski prekid u računanju vremena, pa je tužilac utvrdio da zastarelosti nema.

Naveo je, takođe, da se suđenje Haradinaju ne može smatrati političkim procesom, s obzirom na težinu dela za koja se tereti, a imajući u vidu i navode iz izveštaja Dika Martija i dokumenata Evropske komisije. Primetio je i da je EU imala određene primedbe na efikasnost srpskog sudstva, ali i zaključio da sve to ne bi trebalo da predstavlja prepreku za izručenje Haradinaja Srbiji.

Haradinajeva advokatica se, s druge strane, držala posebnosti statusa Kosova, kao i činjenice da je u vreme za koje se njen klijent inicijalno tereti, Kosovo bilo pod međunarodnom upravom. Rekla je da Haradinaju "ne mogu da sude njegovi neprijatelji i da zato postoje međunarodni sudovi", kao i da bi pozitivan odgovor suda u odnosu na zahtev iz Beograda predstavljao opasnost po mir i stabilnost. Navela je da je Haradinaj već oslobođen u Hagu, kao i da Unmik, kome je bila dostavljena osnovna optužnica iz Beograda, nije našao elemente za podizanje istrage.

"POSTAVLjENA ZAMKA"

RAMUŠ Haradinaj je poručio da nije begunac, da je i do sada slobodno putovao sa svojim pasošem i šengenskom vizom, a Srbiju optužio da je, kako je rekao, "počinila genocid u njegovoj zemlji". Rekao je i da mu je ovim procesom "postavljena zamka" i zaključio da je oduvek bio Albanac, a samo građanin bivše Jugoslavije.