Savo Štrbac: Vrednost srpskih poternica

VEST da je u Francuskoj po poternici Republike Srbije uhapšen pa privremeno pušten Ramuš Haradinaj, danima ne silazi s naslovnica svih medija u regionu. U Srbiji je vanredno stanje - održana je sednica vlade posvećena samo tom slučaju, najviši državni funkcioneri daju veoma oštre izjave, a ministar pravde preti Francuskoj da će i Srbija prema njenim zahtevima za ekstradiciju primeniti princip reciprociteta.

Ovakvo stanje u Srbiji je i posledica ranijeg odnosa (pritiska) nekih država prema poternicama koje je raspisivalo srpsko pravosuđe, a koje su bile neuspešne (Orić, Haradinaj, Ganić, Čeku, Purda...). Ranije su neki funkcioneri Srbije popuštali pred spoljnim pritiscima, što je i dovelo do "manje vrednosti" srpskih poternica.

S druge strane, međunarodne poternice drugih država nastalih raspadom SFRJ niko ne dovodi u pitanje. "Veritas" godinama prati sudbine procesuiranih Srba i pripadnika bivše JNA pred hrvatskim pravosuđem, uključujući i hapšenja po međunarodnim poternicama.

U Hrvatskoj je do sada za ratne zločine procesuirano više od 3.600 osoba, uglavnom Srba i pripadnika bivše JNA, od čega ih je u tzv. aktivnom statusu (osumnjičeni, optuženi i osuđeni) skoro polovina. Hrvatsko pravosuđe je preko Interpola do sada protiv više od 1.200 procesuiranih raspisalo međunarodne poternice na osnovu kojih je širom sveta uhapšeno 162 Srba, od kojih je 54 i ekstradirano u Hrvatsku.

U poslednje dve godine uhapšeno je najmanje 18 pripadnika bivših JNA i SVK (četvoro u Hrvatskoj, po troje u Srbiji i Crnoj Gori, te po jedan u Švajcarskoj, Belorusiji, Makedoniji, Irskoj, BiH, Australiji, SAD i Velikoj Britaniji). Prošle godine Crna Gora je izručila Hrvatskoj gen. Đukića i kapetana bojnog broda Pantića, koji su obojica penzioneri i državljani Srbije. Britanija je već donela odluku o izručenju Milenka Marića, a očekuje se da će istu odluku uskoro doneti i Crna Gora u slučaju Miroslava Jovića. Inače, obojica su krajiški Srbi i učesnici rata devedesetih i tvrde da su nevini.

Hrvatsko pravosuđe je, prema podacima "Veritasa", samo u toku prošle godine optužilo 96 osoba za ratne zločine, među kojima je i 40 čuvara kninskog zatvora i 29 pripadnika TO s područja Bjelovara. Protiv osmorice su donesene prvostepene osuđujuće, a protiv 14 su potvrđene prvostepene presude, među kojima su i desetorica iz Trpinje osuđenih na ukupnu kaznu od 139 godina. U toku su suđenja srpskim državljanima bivšem predsedniku RSK Milanu Martiću i generalu Čeleketiću, u odsustvu, te generalu Đukiću i Kapetanu Draganu. Novootvorenim istragama se ni broja ne zna.

Ovih dana "Veritas" je posetio Slavko Drobnjak (47), Srbin iz Petrinje, koji je u aprilu 2000. godine sa UNHCR otišao da obiđe svoje imanje na Baniji. Po dolasku u Hrvatsku uhapšen je i osuđen na 20 godina zatvora, od kojih je odležao nepunih 17. Kad je odlazio u Hrvatsku, u Srbiji su mu ostale tri kćerkice, a kada se nedavno vratio, pored udatih kćerki zatekao je i sedmoro unučadi.

Kancelarija UNHCR garantovala mu je da nije među procesuiranima. Slavko me je pitao kome se može obratiti ovde u Srbiji, kako bi dobio odgovor na pitanje kakva su mu prava i savet šta dalje da čini posle 17 godina tamnovanja.

Ni Slavku, koji je na uslovnom otpustu, ni procesuiranima koji žive u Srbiji, ni onim Srbima koji su pohapšeni u svetu po hrvatskim poternicama, niti onima koji se nalaze u hrvatskim zatvorima, ne mogu dati ni naziv ni adresu nekog državnog organa u Srbiji kojem bi se mogli obratiti i dobiti odgovore na mnoga pitanja koja ih interesuju u vezi s procesima za ratne zločine. Takav organ ne postoji.

Nekoliko dana pred izbor aktuelne srpske vlade sastao sam se s tadašnjim ministrom pravde Nikolom Selakovićem. Razgovarali smo o procesuiranju Srba i pripadnika bivše JNA pred hrvatskim pravosuđem i o nadležnosti za procesuiranje ratnih zločina. Izneo sam "Veritasov" stav da bi bilo svrsishodno da se pri Ministarstvu pravde otvori kancelarija sa iskusnim pravnicima koja će raditi na rešavanju problema procesuiranih za ratne zločine u drugim državama, jer će ovaj problem dugo trajati.

Dao mi je reč da će, ako ostane na funkciji ministra, realizovati taj predlog. Po Selakovićevom odlasku više me nisu zvali iz Ministarstva pravde, a nisam ni obavešten o tome da li je otvorena takva kancelarija. I dalje mislim da bi je trebalo otvoriti, jer je pitanje ratnih zločina i jurisdikcije nad njima veoma bitno, kako sa aspekta pojedinca, tako i države. Rad profesionalaca bio bi, po mom mišljenju, mnogo korisniji od kampanjskih izjava funkcionera i političara, bez obzira na njhovu žestinu.