Hag preko UN traži hapšenje radikala

SRBIJA je načinila veliki korak unazad u saradnji s Haškim tribunalom - ovakva ocena čelnih ljudi ovog suda, izrečena danas pred Savetom bezbednosti UN, mogla bi direktno da utiče na dalje pozicije naše države.

Već se pominje mogućnost da bi Srbija, zbog neizručivanja troje radikala, Petra Jojića, Vjerice Radete i Jove Ostojića, mogla da se nađe na dnevnom redu posebne debate u UN. Iako su male šanse da se primene sankcije kao najstroža mera, procene su da bi Beograd sa Ist Rivera mogao da dobije "opomenu", a posledice bi mogle da se osete i u procesu evrointegracija.

Podnoseći izveštaj o šestomesečnom radu Tribunala, predsednik suda Karmel Ađijus pozivao je Srbiju da ispuni obaveze i naveo da je razočaran u odluku našeg Višeg suda, koji je prošlog meseca izneo stav da nisu ispunjeni uslovi za hapšenje i izručenje radikalske trojke i da Srbija nema obavezu da sarađuje s Hagom u vezi s nepoštovanjem suda.

- Ako se nalozi za hapšenje ne izvrše uskoro, možda će biti neophodno da SB hitno razgovara o rešenju koje bi omogućilo da se ovaj slučaj završi pre novembra 2017. - naveo je Ađijus u raportu.

Istovremeno, glavni tužilac Serž Bramerc je izrazio žaljenje što se "Srbija okrenula od puta pune saradnje s Tribunalom".

- Kancelarija tužioca se nada se da će se ova situacija hitno rešiti.

Nekadašnji ambasador pri UN Pavle Jevremović kaže nam da, kada bi slučaj radikala došao pred SB na posebnu raspravu, to telo na raspolaganju ima razne mere, od izdavanja zajedničkog saopštenja do one drastične - uvođenja sankcija.

- Ovo nije problem koji zahteva kaznene mere, pa verujem da bi se debata završila nekim dogovorenim saopštenjem.

Osim ove, Srbiji preti i druga neprijatnost, a to je da se kritike iz izveštaja Tribunala ugrade u pregovaračku poziciju EU za poglavlje 23, što bi, možda, moglo da odloži i njegovo otvaranje. U Ministarstvu pravde, međutim, kažu:

- Srbija je učinila sve što je bilo do nje da bi otvorila poglavlje 23.

Kad je reč o saradnji s Tribunalom, u ovom ministarstvu kažu da je Srbija u februaru 2016. usvojila Nacionalnu strategiju za procesuiranje ratnih zločina, čime je izrazila nedvosmislenu posvećenost procesuiranju ratnih zločina, kao i unapređenju dobrosusedskih odnosa.

Vjerica Radeta (SRS) kaže da se ne bavi onim što se govori pred SB:

- Srbija je uradila jedino pravno moguće u ovom slučaju u vidu odluke Višeg suda.