Čuvao sam Radovana Karadžića od lovaca na glave, slao sam poruke gde da beži!

ČUVAO sam Karadžića od lovaca na glave, od mafije, od hrvatske tajne službe, kao i tajnih agentura BND iz Nemačke i MI-6 iz Velike Britanije. I Italijani su slali svoje specijalce da napadnu i pretresu Karadžićevu kuću na Palama, u kojoj su tada živeli njegova supruga Ljiljana i ćerka Sonja sa mužem i decom.

Priča ovako, u ekskluzivnom razgovoru za “Novosti”, Rejmond Rej Karter, stručnjak za bezbednost iz SAD, koga je bivša haška tužiteljka Karle del Ponte imenovala 2001. godine za načelnika Specijalne jedinice za traganje za haškim optuženicima (TIFU).

Bivšeg predsednika RS, nedavno osuđenog u Hagu na 40 godina robije, do 2004. godine, dok je Karter “brinuo” o njemu, ti isti, kako ih naziva “lovci na glave”, nisu locirali, jer mu je, otkriva naš sagovornik, na vreme javljao kada i gde treba da se skloni. Karadžić se 2004. godine preselio sa Pala u Foču, gde je živeo u zgradi Doma zdravlja.

- Pomagao sam Radovanovoj ženi Ljiljani i da se tajno sastaje sa suprugom ili da na vreme sakrije svog muža od prave potere stranih agentura - seća se tih dana naš sagovornik.

Rej Karter nam, međutim, ne otkriva ko mu je pomagao da štiti Radovana Karadžića, ali pretpostavke da je to radila CIA ne demantuje, niti potvrđuje. Preciznog odgovora nema ni na naše pitanje zašto Karadžić tada nije uhapšen i isporučen Hagu, niti šta se sa njim dogodilo nakon 2004.

- To nije bio moj mandant. Moja dužnost je bila da ga štitim, kako bi ostao živ. Jer, samo tako on je mogao Međunarodnom sudu da objasni svoju ulogu u ratu. U tom poslu bio sam izložen smrtnoj opasnosti. Mnogi mafijaši su hteli da nas likvidiraju. I “zemunski klan” je bio zainteresovan za nas - kazuje nam Karter, koji je, nedavno u svojim memoarima, samo delimično otkrio svoju ulogu u čuvanju Karadžića.

Bivši predsednik RS je od 2002. godine, zbog raspisane nagrade od pet miliona dolara, podseća Karter, bio najznačajniji begunac na prostoru bivše SFRJ. Za tri godine, koliko je on bio šef Specijalne jedinice za traganje za haškim optuženicima, o Karadžiću se u najširoj javnosti nije znalo mnogo. Po isteku ugovora sa Haškim tribunalom, krajem 2004. godine, Karter je poslednji put video Karadžića. O njegovom hapšenju u Srbiji, nekoliko godina kasnije, saznao je, tvrdi, iz medija.

Njegova karijera je u međuvremenu krenula uzlaznom linijom. Danas vodi kompaniju za izradu bezbednosnih sistema na aerodromima, profesor je međunarodnog i krivičnog prava na Univerzitetu u Parizu i doktor Centra za proučavanje i istraživanje mirovnih aktivnosti...

Karadžić, nedavno u haškom sudu

ODBRANA SPREMA ŽALBU

BIVŠI predsednik RS Radovan Karadžić osuđen je u Haškom tribunalu na 40 godina zatvora povodom optužbi za ratne zločine u BiH od 1992. do 1995. godine. On je proglašen krivim po najvećem broju tačaka optužnice, uključujući genocid u Srebrenici. Sud nije prihvatio zahtev Tužilaštva da Karadžić bude osuđen za genocid u sedam opština BiH.

Karadžićeva odbrana uveliko radi na žalbi na presudu, ali je, kako navode, drugostepenu presudu Apelacionog veća Haškog suda realno očekivati za, otprilike, tri godine.